Zapisnici Matice ilirske 1847–1864. (2)

U prigodi 170. obljetnice Matičina utemeljenja nastavlja se objavljivanje zapisnika starješinskih sjednica Matice ilirske (u sastavu Čitaonice zagrebačke) od 1847. do 1864. Naime, povijest Matice hrvatske ne može se pisati prije nego što se objave dosad neobjavljeni i nepoznati zapisnici iz najranijega razdoblja djelovanja MI/MH.

Iz zapisnika u ovom nastavku doznajemo o čemu se raspravljalo potkraj 1847. i početkom 1848, kad je Matica zakupila prostor u Opatičkoj 18. Za Matičinu upravu najvažnije je bilo kako kamatama što uspješnije oploditi glavnicu za izdavanje knjiga i časopisa. Komu odobriti zajam iz Matičine blagajnice u kojoj se nalazilo 1500 forinti?

Dalje je pitanje bilo: na koje bi se (strane) novine trebala pretplatiti Čitaonica, da u 1848. privuče nove članove. Najveću glavobolju upravi Matice zadavala je cenzura u Beču, jer više od godinu dana nije dopustila tiskanje računa o poslovanju Matice za 1846, sve dok Njegovo Veličanstvo ne odobri Matičino djelovanje. Dok to nije učinjeno, ni domaće novine nisu smjele objavljivati nikakva izvješća o Matici! To je, razumije se, poljuljalo Matičin ugled u domaćoj kulturnoj javnosti, jer račun o Matičinu poslovanju za 1846. izlazi tek 1848!

Revolucionarna zbivanja u zapadnoj Europi i Austriji godine 1848. počela su se odražavati na djelatnost Matice i Čitaonice u Hrvatskoj, no o tome opširnije u sljedećem broju.

Zgrada Matice hrvatske početkom 20. Stoljeća / Izvor: Muzej grada Zagreba

Na kraju evo nekoliko zanimljivih pojedinosti na početku 1848. Matica srpska iz Pešte našoj Matici „u znak ljubavi i znamenite sloge slavjanske“ šalje četiri sveska svoga ljetopisa, a Matičin tajnik zadužen je da se na lijepom daru zahvali i pošalje knjige koje je naša Matica izdala.

Tajnik Stanko Vraz izvješćuje da je crnogorski vladika poslao na dar svoja pjesnička djela, a Matica mu uzvraća „krasnim exemplarom Gundulićeva Osmana“. Uprava opominje časopis Kolo zbog neredovita izlaženja, a sjednice starješinstva ubuduće će se održavati uredno svakoga drugog četvrtka, dogovoreno je 2. ožujka 1848...

Starěšinska sědnica, 18. studenoga 1847.

Dana 18. studenoga 1847. deržala se je u Narodnom domu u stanu Čitaonice starěšinska sědnica pod predsědom presv. grofa g. Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd, kao predsědnika družtva Narodne čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti gosp. podpredsědnika kanonika Mate Vukovića i gospode starěšinah: dra Alekse Praunšpergera, dra Alekse Vancaša i tergovca i gradjanina Anastasa Popovića.

Gosp. blagajnik i starěšina dr. Aleksa Vancaš javi današnjemu sboru starěšinskomu, da u blagajnici Matičinoj imade 1500 forintih srebra, koji bi se, da u zalud i neplodonosno neleže, na sigurno město na zakonite kamate uložiti morali, i tom prigodom izvěsti ujedno, da gospodin Bajza neku sumu iz iste glavnice posuditi želi; o tom medjutim da nebi probitačno bilo sada govoriti i odluke činiti, budući da fiškusa Matičinoga, kojega bi se mněnje saslušati moralo, u sědnici neima. Starěšinstvo priznade taj razlog, i akoprem mu je najvrućja želja, da bi se glavnica Matičina kamatami koliko većma umnožavala, nehtěde u ovom poslu ništa odlučiti, nego odgodi ga, dok fiškus nar. Matice gosp. Žerjavić u sědnici bude.

Gosp. podvornik i starěšina Aleksa Praunšperger učini po prošnji - kako reče – mnogih gg. članovah Čitaonice prědlog: kako bi se od onih novinah i časopisah, koji se sada u zavodu ovom derže, nekoji pri nastajućoj novoj godini sasvim izpustili, nekoji pako drugimi zaměnili; imenito da se izpuste belletristički listovi Humorist, Ungar, Leipziger Mode Zeitung, Ost und West, Pilger; a město njih drugi nekoji nabave, kao Ausland, Fliegende Blätter, Leipziger Repertorium für deutsche und ausländische Literatur, itd.; franceski pako list Journal des Debats, da se sa Revue des deux Mondeo, koji je mnogo jeftinii, zaměni. Već i iz samoga gospodarskoga obzira, rado bi starěšinstvo na ovi prědlog privolilo, ali da se nebi družtvo Dvorane, koji Čitaonici znamenitu sumu za pribavljanje novinah daje, i kojega članovi većinom belletrističke i zabavne listove rado čitaju, takovom jednostranom odlukom zaměrili; naloži starěšinstvo tajniku svomu: neka prie nego će novine na pošti naručiti, u ovom smislu sastavljeni popis svih novinah i časopisah za buduću godinu i slavnom odboru zagrebačke Dvorane odobrenja radi podnese.

Dr. Jak. Užarević, tajnik

Starěšinska sědnica, 9. prosinca 1847.

Dana 9. prosinca 1847. deržala se je u Narodnom domu na stanu Čitaonice starěšinska sědnica pod predsědom presv. grofa g. Janka Draškovića (...), kao predsědnika nar. družtva Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti g. podpredsědnika družtva kanonika Mate Vukovića i gospode starěšinah: Alekse Praunšpergera, protomedika, prof. Věkoslava Babukića, dra. prof. Ant. Mažuranića i doktora Alekse Vancaša.

Predmet věćanja ove starěšinske sědnice biahu jedino novčani poslovi narodne Matice, imenito:

1. Bi pročitana prošnja od gosp. akvokata Nikole Badlaja, u kojoj on, da bi namiriti mogao legate, kojih je izplatjenje uz nasledjenom u Jastrebarskoj baštini oporučno njemu naloženo, ište od slavn. ovoga starěšinskoga stana da bi mu 1500 for. srebra iz nar. Matice u tu sverhu pozajmiti izvolila. Budući starěšinstvo kako iz priklopljenih po g. Badlaju pisamah, tako i iz podnešenoga pismenoga mněnja gosp. fiška F. Žerjavića (koji je preprěčen bio u sědnicu ovu doći) uvidilo, da li u imetku gosp. prositelja dovoljno sigurnosti imade, učini odluku, neka mu se zahtěvani zajam dade, nu za veću sigurnost glavnice Matičine pod tim uvětom, neka izplatjivanje legatah svagda u pribitnosti gosp. blagajnika Matičina i u sporazumljenju šnjime biva.

2. Čitana je prošnja gosp. Julia Demöttörfya, jurassora sl. varm. zagrebačke, tražećega iz glavnice Matičine 2000 for. srebra, da bi izplatiti mogao dugove, kojimi je obteretjena kuća, što mu je mati njegova kao vlastitost ustupila. Budući da se iz priklopljenih pisamah vidilo, da u toj kući za Maticu narodnu dovoljne pupilarne sigurnosti imade, privoli starěšinstvo na zahtěvanje gosp. prositelja, nu budući da u ovaj par u blagajnici tolikih gotovih novacah neima, odgovorit će mu se, neka se sterpi, ako mu je moguće dotle dok se toliko gotovine u Matici sabere. Onda pako, kad mu se zajam ovi dade, neka se obligatoria na Maticu prenese.

3. Čitane su još prošnje od Nikole Kovačića iz Jamnice; Gjure Špišića, takodjer iz Jamnice; Gjurgja Orečića; Eve Celinićeve, rodjene Pašićeve; Ivana Kerkaina; Ivane Baize, koji bi novacah iz glavnice Matičine u zajam ištu, nu starěšinstvo nemogaše nijednom prositelju zadovoljiti, budući da se iz priklopljenih njihovih pisamah vidilo, da im u imetku dovoljne pupilarne sigurnosti neima.

Dr. Jak. Užarević, tajnik

Starěšinska sědnica, 16. sěčnja 1848.

Dana 16. sěčnja 1848. deržala se je u Narodnom domu u stanu Čitaonice starěšinska sědnica pod predsědom presv. grofa g. Janka Draškovića (...), kao predsědnika družtva nar. Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti gospode starěšinah: Alekse Praunšpergera, protomedika, Eduarda Zdenčaja prisědnika sudb. stola kraljevinah h-s-d; Věkoslava Frigana fiškala, i profesorah Antuna Mažuranića i Věkoslava Babukića.

U sboru ovom obavilo je sakupljeno bivše starěšinstvo slědeće znamenite predmete:

§ 1. Povede se reč o računih Narodne naše Matice za god. 1846., koji su još prie godinu danah štampanja radi u Beč poslani, gde medjutim ni do dana današnjega na videlo iziti nemogoše, zbog zabrane od strane c. kr. cenzure. – Starěšinstvo, želeći jedanput već doskočiti mnogim tužbam i prigovorom, koji se odasvuda čuju, što se u napredku Narodne Matice nikakova izvěstja u javnih listovih neštampaju, a budući mu i samomu do toga stalo, da se pověrenje prama domorodnom ovom zavodu u obćinstvu još većma nepobije, učinilo je odluku: neka se isti računi što skorie ovdi u Zagrebu na světlo izdadu, i to kad nam kr. cenzura uživanje imena ilirskoga još sveudilj krati, pod imenom Matice hervatsko-slavonske. Nada se sl. ovo starěšinstvo, da cenzura već i iz toga obzira neće se moći naslovu ovomu protiviti, budući da i po Nj. veličanstvu književno hervatsko-slavonsko družtvo milostivo potverdjeno, a Matica ova i onako neće ništa drugo biti s vremenom, nego glavnica istoga literarnoga družtva.

§ 2. Gosp. prof. Babukić izvěsti sl. starěšinstvo, da g. Josip Šmidinger, duhovnik i odhranitelj u Českoj, polag pismenoga očitovanja, što mu je poslao, želi svoje pravo koje kao utemeljitelj naše Matice imade, strakoničkoj biblioteci pokloniti, i u tu sverhu, kao što se od moralnih telesah polag pravilah Matice iziskuje, još 50 for. srebra u pěneznicu Matičinu doplatiti. – Slavno starěšinstvo privoli na pravedno zahtěvanje ovo rečenoga gospodina, i umoli gosp. prof. Babukića, neka mu odluku ovu javi.

§ 3. Na prošnju gosp. Julia Demötörffya, jurassora sl. varmedje zagrebačke, izloženu u protokolu sědnice 9. prosinca pr. god. deržane, bi odlučeno: neka mu se pod navedeni ovdě uvěti dade u zajam toliko, koliko za sada u pěneznici Matičinoj gotovoga novca imade; glede ostaloga pako neka pričeka, dok se opet koliko sakupi.

Dr. Jak. Užarević, tajnik

Starěšinska sědnica, 2. ožujka 1848.

Dana 2. ožujka 1848. deržala se je u stanu narodne zagrebačke Čitaonice u Narodnom domu starěšinska sědnica pod predsědom presv. grofa g. Janka Draškovića (p. n.) kao predsědnika družtva nar. Čitaonice zagrebačke, i u nazočnosti prečast. g. kanonika Matie Vukovića, kao podpredsědnika, i gg. starěšinah: Franje Zengevala, Alekse Praunšpergera; Alekse Vancaša i prof. Věkoslava Babukića.

U ovom starěšinstvu bihu u pretres uzeti i obavljeni slědeći znameniti predmeti:

1. Matici serbskoj u Pešti, koja je kao što u pismu svomu veli, sestri svojoj hervatskoj narodnoj našoj Matici, u znak ljubavi i znamenite sloge slavjanske, poslala četiri svezka svoga lětopisa od lanjske godine, i ujedno u najpriaznijih izrazih izjavila da će joj i ubuduće dostavljati po jedan exemplar od svih knjigah, koje o svom trošku izdavala bude, - bi jednodušno i s velikom radostju odlučeno, da joj se tajnik od strane odbora i čitavoga družtva našega na lěpom ovom daru pismeno zahvali, i ujedno da joj za nadarje odpravi knjige, koje su o trošku naše narodne Matice na svetlo izišle, a tako i u buduće koja izlazila budu.

2. Tajnik gosp. St. Vraz javi starěšinstvu, da je i prečastni vladika Cerne Gore poslao Matici našoj po jedan exemplar od svih svojih izverstnih pěsničkih dělah, koja je dosada na světlo izdao. Starěšinstvo, znajući cěniti i uvažavati rědki ovaj dar tolikoga muža, naložilo je istomu gosp. tajniku, neka mu se pismeno od strane starěšinstva zahvali, i ujedno pošalje mu u znak priznanja i iskrenoga štovanja jedan krasno vezan exemplar od Gundulićeva Osmana.

3. Budući da se sada sretno već uklonjene sve zapreke, koje su toliko vremena obustavljale nam štampanje računah Matičinih, zato za upokojiti sasvime čitajuće obćinstvo, i za potaknuti u njem iznova udioničtvo prema narodnom zavodu - Matici našoj – bi odluka učinjena: da čim se računi Matice za god. 1846. doštampaju i razšalju (što će se do nekoliko danah učiniti moći): neka se odmah s računi i za god. 1847. pregledaju i u štampu dadu.

4. Budući da časopis Matičin „Kolo“ na veliko nezadovoljstvo i slavn. starěšinstva a i čitajućega obćinstva dosada verlo neuredno i sporo izlazi: zato nalog je dat uredniku istoga časopisa gosp. tajniku St. Vrazu, neka nastoji ukloniti sve okolnosti, koje ga možebiti u izdavanju „Kola“ obustavljaju i preče, i deržeći se strogo pravilah za tajničtvo odredjenih, neka gleda da svake četvert godine po jedan svezak istoga časopisa na světlo izići može.

5. Da bi se mnogoverstni poslovi kako narodnoga družtva Čitaonice zagrebačke, tako i Matice narodne, koliko moguće, točnie obavljati mogli, bi odluka učinjena: neka se u buduće svakih četernaest danah, imenito svakoga drugoga četvertka, starěšinske sědnice uredno obderžavaju.

6. Naloženo je podpisanom tajniku: neka račune o dohodcih i troškovih narodne naše Čitaonice što skorie sgotovi i slavnom starěšinstvu pregledanja i prosudjenja radi podnese.

7. Gosp. prof. Věkoslav Babukić probesědi, kako su povodom smerti velikoga Slavjanina i slavnoga českoga spisatelja Josipa Jungmena sva gotovo slavjanska plemena pohitila svečane zadušnice obderžavati i time pokazati pred světom, kako tuguju nad gubitkom tolikoga muža, i kako izvanredna velika njegova zasluge glede svekolikoga slavjanska cěniti znadu, - samo kod nas ništa se u tom obziru učinilo nije, baš kao da nas nemili taj udarac ni najmanje dirnuo nije. Stoga – nastavi profesor dalje – da se nebi radi tolikoga nehajstva i sami pred sobom stiditi morali, neka se barem (kad je već vrěme podobro minulo, gde bi bilo podobno zadušnice deržati) uspomena toga velikoga muža i redkoga slavjanskoga domorodca u zapisniku ovom zabilježi. Starěšinstvo rado na to privoli već i iz toga obzira, što je pokojnik i utemeljitelj narodne naše Matice bio. A da nebi u buduće opet pravedan ovakov ukor starěšinstva postignuti mogao, odlučilo je jednodušno: neka se odsele za umervše članove narodne naše Matice svake godine u ovdašnjoj kojoj cerkvi svečane zadušnice obderžavaju.

Po dru. J. Užareviću, tajniku