Pjesme na mjesnim hrvatskim govorima

JASNA MELVINGER

Prid vratima raja

Ne samo do su ležali na samrtničkome krevetu

Upirali su oni oči i u koju sliku svetu

Nisu se bojali da će prvi rimski papa zabraniti

unići u raj upravo njima

Ni dok su se od života opraštali, sve, onako,

sa svićom u ruki i s molitvenikom na prsima

Ipak, nije, baš, isto, ostaviti oranicu na ugaru, ili,

na kratko, prid bircuzom, kola i konja na ularu

I naći se negdi gore, ne, možda, niti nadomak svome ataru

a prid očima nebeskome ključaru

Tko zna jesu li se unaprijed, već, veselili anđelskoj

umilnoj vokalskoj sviti

Ili su, sve nešto študirali, zašto se, baš, mora,

u tom raju, cijelu vječnost dangubiti

VOJISLAV SEKELJ

Bunjevački salaš

sam salaš

bunja prazna

ni buva u njoj

više nema

u karmiću odavno

paučine nema

pod dudom drimaju koraće

mekano

zakuvanu

pilu klape

ničeg nema

ni vaške ne laju

ni zunzare se ne čuju

tek ledina izakuće

bolesno poderana

žednom odžaku

namigiva

MILOVAN MIKOVIĆ

Stra te vaća

1.

Kunjaš do podne

prid veče stra te vaća!

Čegagod se bojiš!

Treseš se

ko da će nika hala doć rad tebe.

2.

Sam srid neba i prava

slušaš:

Žedne njivu ržu

Nigdi đerma.

Oćel tako bit

da tu neće tirat

ni korov ni trava?

TOMISLAV ŽIGMANOV

Tunja

Peć parasnička

U ćoši sobe

Čiste

Bila

Na njoj

U sobi

Samo pra

I tunja žuta

Jedna jedina

Jedincata

Mriši u

Sobi čistoj

Stoji i

Mriši

Sama

I trune

Jel gazda

Pod zemljom

Spava