Ispit

Ispit

Angelica Gibbs

Poslijepodneva kad je Marian drugi put polagala vozački ispit gospođa Ericson otišla je s njom. »Vjerojatno je bolje da imaš nekoga starijega uza se«, rekla je gospođa Ericson kad je Marian skliznula u vozačko sjedalo do nje. »Možda te je prošli put tvoj bratić Bill iznervirao pričajući previše putem.« »Da, gospođo«, rekla je Marian mekim glasom bez naglaska. »Vjerojatno im se više sviđa ako se uz vas pojavi bijela osoba.« »Ah, ne vjerujem da je to u pitanju«, započela je gospođa Ericson, i povukla se nakon letimična pogleda na djevojčin ukočeni profil. Marian je sporo vozila automobil kroz sjenovitu ulicu u predgrađu. Bio je jedan od prvih vrućih dana u lipnju, i kad su stigle do bulevara, zatekle su ga prepuna automobila koji su se kretali prema plaži. »Želiš li da ja vozim?« upitala je gospođa Ericson. »Bit će mi zadovoljstvo ako si ti uznemirena.« Marian je stresla glavom. Gospođa Ericson gledala je njezine tamne, spretne ruke i čudila se po tisućiti put kako je kuća uspijevala izlaziti nakraj bez nje, ili kako je živjela onih ranih godina kad su njezinim kućanstvom vladale serije šlampavih bijelih djevojaka koje su kućne poslove smatrale poniženjem, a brigu o djeci dodatnom uvredom. »Prekrasno voziš, Marian«, rekla je ona. »Ne misli sada na prošli put. Svatko bi se poskliznuo na strmu brijegu za mokra dana kao što je bio onaj.« »Potrebne su četiri pogreške da padneš«, kazala je Marian. »Ne pamtim da sam učinila sve stvari koje je inspektor obilježio na mom obrascu.« »Pričaju da oni samo žele da im se nešto gurne u džep«, rekla je zdvojno gospođa Ericson. »Ne«, rekla je Marian. »To bi pogoršalo stvar, gospođo Ericson, znam.« Automobil je na semaforu skrenuo desno u pokrajnju ulicu i polako se zaustavio na kraju kratka niza parkiranih automobila. Inspektor nije bio još došao. »Ti imaš papire«, rekla je gospođa Ericson. Marian ih je izvadila iz torbice: učeničku iskaznicu, automobilsku registraciju i krsni list. Opustile su se u turobno čekanje. »Bit će prekrasno imati nekoga pouzdana da svakoga dana odveze djecu u školu«, rekla je gospođa Ericson. Marian je podigla pogled s liste vozačkih zahtjeva koju je pokušavala upamtiti. »Učinit će stvari u kući jednostavnijima, zar ne?« rekla je ona. »Ah, Marian«, uskliknula je gospođa Ericson, »kad bih ti mogla platiti samo polovicu onoga što vrijediš!« »Nemojte, gospođo Ericson«, rekla je Marian čvrsto. Pogledale su jedna drugu i nasmiješile se pokazujući međusobnu sklonost. Dva automobila sa službenim oznakama na vratima zaustavila su se na drugoj strani ulice. Inspektori su iskočili, vojnički žustri u skladnim odorama. Marianine su ruke stegnule upravljač. »Eno onoga koji me je srušio prošli put«, šapnula je pokazujući na zdepasta, umišljena čovjeka koji je izvikivao upute vozaču na čelu parkiranih automobila. »Ah, gospođo Ericson.« »Nemojte, Marian«, rekla je gospođa Ericson. Ponovno su se nasmiješile jedna drugoj, slabašno. Inspektor koji je napokon stigao do njihova automobila nije bio zdepasti, nego ljubazan čovjek srednjih godina koji se široko smijao dok je palcem prelazio preko njihovih papira. Gospođa Ericson počela je napuštati automobil. »Ne želite li poći s nama?«, upitao je inspektor. »Crnoj i meni ne smeta pratnja.« Gospođa Ericson na trenutak se smela. »Ne«, rekla je, i stupila na pločnik. »Mogla bih zbuniti Marian. Ona je, inspektore, izvrsna vozačica.« »Svakako«, rekao je inspektor, namignuvši gospođi Ericson. Spustio se na sjedalo uz Marian. »Okreni desno na uglu, Crnomoje.« S pločnika je gospođa Ericson promatrala automobil kako se glatko kreće ulicom. Inspektor je pravio bilješke u mali crni blok. »Dob?« pitao je dok su se vozili. »Dvadeset sedam.« Gledao je na Marian krajičkom oka. »Dovoljno stara da bi imala poprilično stado malenih, e?« Marian nije odgovorila. »Lijevo na ovom uglu«, rekao je inspektor, »i parkiraj između kamiona i zelenog Buicka.« Vozila su bila vrlo blizu jedno drugomu, ali Marian se ugurala između njih bez velika manevriranja. »Vozila si prije, Crnomoje?« upitao je inspektor. »Da, gospodine. Imala sam dozvolu tri godine u Pennsylvaniji.« »Zašto želiš voziti automobil?« »Potrebna sam svojoj gazdarici da bih joj vozila djecu u školu i iz škole.« »Jesi li sigurna da se doista ne želiš iskrasti noću da bi se sastala s kakvim mladim kicošem?« pitao je inspektor. Smijao se dok je Marian vrtjela glavom. »Da te vidimo kako skrećeš lijevo na uglu i onda se okrećeš natrag u sredini sljedećeg bloka«, rekao je inspektor. Započeo je zviždati Swanee River. »Čini li te nostalgičnom?« upitao je. Marian je pružila ruku kroz prozor, vješto se okrenula na ulici, i upravila natrag u smjeru iz kojeg su došli. »Ne«, rekla je. »Ja sam rođena u Scrantonu, Pennsylvania.«

Inspektor je hinio čuđenje. »Svi vi niste južnjaci?« rekao je. »Vrag me odnio ako nisam mislio da svi vi dolazite tamo odozdo.« »Ne, gospodine«, rekla je Marian. »Okreni u Glavnu ulicu pa da vidimo kako ti ide u gušćem prometu.« Slijedili su kolonu automobila Glavnom ulicom nekoliko blokova dok nisu ugledali betonski most koji se dizao u luku visoko iznad željezničke pruge. »Pročitaj onaj natpis na kraju mosta«, rekao je inspektor. »Nastavite oprezno. Opasno za sklizava vremena«, rekla je Marian. »Ti sigurno čitaš izvrsno«, uskliknuo je inspektor. »Gdje si to naučila, Crnomoje?« »Diplomirala sam na koledžu prošle godine«, rekla je Marian. Njezin glas nije bio posve čvrst. Dok se automobil vukao uz strminu mosta, inspektor je prasnuo u smijeh. Smijao se tako snažno da je jedva mogao dati sljedeće upute. »Stani ovdje«, rekao je, brišući oči, »onda ponovno kreni gore. Crnomoje ima diplomu, zar ne? Vrag me odnio!« Marian se zaustavila uz pločnik. Prebacila je motor u mrtvi hod, povukla kočnicu za opasnost, pričekala trenutak, i onda ponovno prebacila u brzinu. Lice joj je bilo ukočeno. Dok je oslobađala kočnicu, noga joj je skliznula s papučice za kvačilo i motor se zagušio.

»Polako, gospođice Crnomoje«, rekao je inspektor, »sjetite se svoje diplome.« »Idite do đavola!« viknula je Marian. Pokrenula je automobil s trzajem. Inspektor je u trenutku izgubio veselo raspoloženje. »Vratite se na početno mjesto, molim«, rekao je i napravio na preskok četiri crna križa u kvadratima na Marianinu obrascu za molbu. Gospođa Ericson čekala je na pločniku gdje su je ostavili. Kad je Marian zaustavila automobil, inspektor je iskočio i projurio pokraj nje grimizna lica. »Što se dogodilo?« pitala je gospođa Ericson, gledajući za njim sa zebnjom. Marian je zurila dolje u volan, a usnica joj je podrhtavala. »Ah, Marian, ponovno?« rekla je gospođa Ericson.

Marian je kimnula. »Na neki različit način«, rekla je ona, i skliznula prema sjedalu na desnoj strani automobila.

Preveo Boris Maruna

Ilustrirala Jasenka Bulj