Uoči preseljenja u Narodni dom

Uoči preseljenja u Narodni dom

Ovim nastavkom završava tromjesečno objavljivanje prijepisa nepoznatih i do sada neobjavljenih zapisnika Matice ilirske 1845-1847. godine (u sastavu Čitaonice zagrebačke), tj. do preseljenja Čitaonice iz Opatičke 14 u Narodni dom u Opatičkoj 18. Za te dvije godine hrvatski su preporoditelji učinili zaista mnogo: iz Čitaonice zagrebačke razvila se bogata djelatnost Matice ilirske i zasnovan je narodni Muzej. Okupljeni preporoditelji pod skromnim nazivom narodne Čitaonice zagrebačke - na čelu s grofom Jankom Draškovićem - uspjeli su kupiti i preurediti Narodni dom u Opatičkoj 18 i, štoviše, pretvoriti ga u znanstveno, kulturno, prosvjetno i gospodarsko sjedište hrvatskoga naroda, iako još nisu bila potvrđena Pravila Matice ilirske odnosno osnivanje literarnoga društva...

Otkriveni zapisnici tajnika Jakova Užarevića, pronađeni u Zbirci rukopisa NSK (oznaka 3896) popunjavaju, nedvojbeno, veliku prazninu u najranijoj povijesti Matice ilirske. Svaka buduća povjesnica Matice ilirske - od 1874. Matice hrvatske - morat će s najvećom pomnjom valorizirati to dvogodišnje razdoblje, koje je tek sada postalo dostupno kulturnoj javnosti.

U današnjem nastavku: suradnja s Gospodarskim društvom i dogovor o rasporedu i korištenju prostorija u Opatičkoj 18... Do općeg sabora Čitaonice (22. lipnja 1847) treba iz tiska izići drugi dio Gundulićevih Djela, jedan svezak »Kola« (urednika Stanka Vraza, drugoga Matičina tajnika!) i Drobnićev Rječnik, no kako je sabor prošao nije poznato, jer nema zapisnika...

STAREŠINSKA SĚDNICA 6.VELJAČE 1847.

Dana 6. veljače god. 1847. obderžavala se je na priašnjem stanu Čitaonice, u kući gospodje Ane udove Sermage, starešinska sědnica narod. družtva Čitaonice zagrebačke pod predsědom prečastnoga gosp. Matie Vukovića, opata i kanonika stolne cerkve zagrebačke, kao podpredsědnika istoga družtva, i u pribitnosti gospode starěšinah: profesora Věkoslava Babukića, doktora i profesora Stěpana Moysesa, dra i protomedika Alekse Praunšpergera i dra Alekse Vancaša.

U sboru ovom obavilo je starešinstvo slědeće važne predmete:

§ 1.

Smatrajući starěšinstvo za jednu od poglavitih svojih dužnostih, ne samo savěstno bditi nad glavnicom kao svetim zakladom, kog mu je narod pověrio, nego i neumorno nastojati i gledati da se ista glavnica sve više i više umnožava, za da kadra i područje dělovanja svoga na korist narodne literature povekšati: zato zaključilo je neka tajnik gosp. Stanko Vraz (kao što se je već i priašnjih godinah višeputih činilo), uljudnim načinom nek pozove gospodu za koje se znade da su priatelji narodnosti i ljubitelji narodnoga knjiženstva, neka bi takodjer izvolili k Narodnoj Matici pristupiti i glavnicu njezinu prineskom svojim umnožati.

§ 2.

Gosp. blagajnik dr. Aleksa Vancaš javi starěšinstvu da gosp. Karlo Klinggraeff, tajnik Horvatsko-slavonskoga gospodarskoga družtva, ište iz glavnice Matičine 500 forintih srebra u zajam. Budući da po gosp. Klinggraeffu podnešena věrodostojna pisma o stanju imetka njegovoga zadosta pokazaše, da za glavnicu Matičinu u istom imetku dovoljno pupilarne sigurnosti imade: s toga bi odlučeno neka se spomenutom gospodinu Karlu Klinggraeffu zahtěvana suma od 500 forintih srebra u zajam dade.

§ 3.

Isti gospodin blagajnik izvěsti starešinstvo da ovdašnji stanovnik i gradjanin Tandarić i žena mu, bivša udova Čačkovićeva, žele od Matice 2500 forintih sr. pozajmiti. - Na to starešinstvo, budući da prositelji nisu priklopili prošnji svojoj věrodostojnih pisamah o aktivnom i passivnom stanju imetka svoga, učini tu odluku: neka se za sada u tom poslu ništa nerěši, nego neka se počeka dotle, dok gospodin fiškuš Matice službeno neizvidi, ima li u imetku spomenutih prositeljah dovoljne sigurnosti, i dok o tom starešinstvu ovom mněnje svoje nepodnese.

§ 4.

Začulo je sl. ovo starěšinstvo, da se je gosp. dr. Ljudevit Gaj pred nekojimi izjavio, da su něke sume Matičine uložene kod takovih ljudih, kod kojih za Maticu pupilarne sigurnosti neima, a budući da je i ovoga starěšinstva a i samoga gosp. dra Gaja kao člana i Matice i starěšinstva, sveta dužnost bditi za sigurnost glavnice Matičine - ovoga dragocěnoga narodnoga amaneta: - zato bi naloženo tajničtvu, neka učtivo piše gosp. dru Gaju i upita ga za ta města, gde su novci Matičini uloženi a gde po njegovom mněnju pupilarne sigurnosti neima. Želi starešinstvo to saznati, za da može za dobe još potrebite naredbe učiniti, da nebi Matica po nesreći u istinu štogod štetovala.

§ 5.

Da se nebi pri pozajmljivanju Matičinih novacah, kao što se je već višeputih dogadjalo, opet porodile kakove razpre i nesporazumljenja, učini starešinstvo odluku, neka se u buduće nikomu više novacah u zajam nedade, doklegod fiškus sva na stanje imetka prositeljeva odnoseća se pisma neizvidi i nepretrese, i dok ili ustmeno ili pismeno izvěstja o tom starešinstvu nepodnese. (Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 15.VELJAČE 1847.

Dana 15. veljače god. 1847. obderžavala se je na priašnjem stanu Čitaonice, u kući gospodje Ane udove grofice Sermage, starešinska sědnica narodnoga družtva Čitaonice zagrebačke pod predsědom presvětloga gospodina grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana, itd., kao predsědnika istoga nar. družtva, i u pribitnosti prečastnoga gosp. podpredsědnika kanonika Matie Vukovića, zatim starěšinah: dra Alekse Praunšpergera, dra Alekse Vancaša, kanonika Josipa Vračana, prof. Věkoslava Babukića, fiškala Ferdinanda Žerjavića i prof. Antuna Mažuranića.

U starešinskoj ovoj skupštini obavljeni su slědeći predmeti:

§. 1.

Blagajnik Matice, g. dr. Aleksa Vancaš, javi da je polag odluke, učinjene u starešinskoj sědnici od 21. prosinca pr. godine, dao gradjaninu Čukoviću iz Matičine glavnice 400 forintih srebra u zajam, pod uvěti u protokolu iste sědnice u paragrafu 2. ustanovljenimi; isto tako da je dao u zajam gospodinu Karlu Klinggraeffu, tajniku Horv. slavonskoga (gospodarskoga) družtva 500 forintih srebra, kao što je starešinstvo u sědnici svojoj od 6. veljače zaključilo.

§. 2.

Uze se opet u pretres prošnja ovdašnjega stanovnika i gradjanina Tandarića i žene mu bivše udove Čačkovićeve: - iz prošnje te razabralo je starešinstvo, da supruzi ovi ištu iz glavnice Matičine u zakonite kamate 2000 forintih srebra u zajam, kojim bi rad izplatiti do 1700 forintih duga, čim je negibivi njihov imetak poglavito obteretjen. Budući da bi onda, ako se dug ovaj izplati, ostalo na kući imetak njihov pred Maticom intabulirano samo 500 forintih srebra i zato bi odluka učinjena, neka im se zahtěvani zajam dade, nu pod jedinom tom pogodbom, ako supruga, kao bivša udova Čačkovićeva, věrodostojno dokaže, da ona od pervoga muža neima, kao što se glasa, sina, koi bi na intabulirani imetak možebit zakonito pravo baštinstva imao.

§ 3.

Tražeći zajam od Matice, podněli su još prošnje:

a) Krach, gradjanin i stolar u Zagrebu, koi bi rad 200 forintih u zajam dobiti;

b) Kubović, stanovnik zagrebački, ištući na kuću svoju u Ilici dolnjoj 500 for. sr. u zajam;

c) Hajko, stanovnik i postolar zagrebački, moleći, da mu se 200 for. u zajam dade;

d) tri Moravčana plemića

Budući da pisma od ovih prositeljah, prošnjom njihovom priklopljena, kao nedostatna nisu pružala dovoljne sigurnosti za Maticu, zato i zahtěvani zajam nije se nijednom dozvoliti mogao.

§ 4.

Budući potrebito, da se izvěstje o lanjskom stanju Matice narodne što skorie štampa i dionikom njezinim priobći, zato je presv. gosp. grof i predsědnik naimenovao odbor, sastojeći iz prečastnoga g. kanonika Vukovića, profesora Babukića i fiškala Ferd. Žerjavića, koi će račune Matičine od god. 1846. pregledati i pretresti.

§ 5.

Budući da se već od nekojega vremena oda svih stranah čuje i govori, da će se Horvatsko-slavonskom gospodarskom družtvu, koje se tuži, da u svom dosadanjem stanu neima dovoljnoga prostora, gde bi spravljati moglo raznoverstne sbirke, što se za budući narodni Muzeum naměnjene, - morati ustupit i one sobe u kojih se narodna naša Čitaonica od početka ove godine nalazi; a s druge opet strane mnogo se glasa, osobito od članovah družtva Dvoranskoga, kako bi i za istodružtvo dobro bilo, a i za Čitaonicu kao narodni institut, dostojno, da se ista velika dvorana za čitalište preobrati: zato za predusresti za dobe svim nesgodam, koje bi možebit baš naše družtvo poradi stana postići moglo, dade presv. gosp. grof predsědnik tajničtvu nalog, neka bi u buduću sědnicu čitaonice pozvao gospodu direktora Dvorane, ili ako ovi nebi doći mogli, da bi oni nekoje odborne članove poslati izvolili, s kojimi bi se starešinstvo ovo poradi Čitaonice posavětovati moglo.

§ 6.

U obziru kasinskih akciah, darovanih Matici narodnoj, s kojih je višeputih u starešinskih sědnicah govor bio, bi odredjeno, da će se u budućoj starešinskoj sědnici konačno rěšiti, šta da se š njimi učini.

§. 7.

Po odluci u starešinskoj sědnici od 6. veljače učinjenoj, i napomenutoj u paragrafu 4. upitan gosp. dr. Ljudevit Gaj za ona města, gde su po njegovom mněnju novci Matičini bez pupilarne sigurnosti uloženi?, - dao je očitovanje: da on timi rěčmi nije posumnjičiti hotio ni ovo sl. starešinstvo ni pojedine članove njegove, kojim je rukovanje novacah Matičinih pověreno; nego da su mu se izrazi oni samo nehotice u gnjevu i zloj ćudi izmakli. - Starešinstvo ovim zadovoljno, zaključilo je: neka se očitovanje to u zapisniku napomene.

(Po dru. Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 18.OŽUJKA 1847.

U Zagrebu dana 18. ožujka 1847. god. u kući gospodje Ane udove grofice Sermage - na priašnjem stanu Čitaonice - bila je starešinska sednica pod predsědom presv. gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., i u pribitnosti gospodina prečastnoga Matie Vukovića, opata i kanonika, kao podpredsědnika družtva narodne Čitaonice zagrebačke, zatim starešinah: Alekse Praunšpergera, dra i protomedika; profesora Stěpana Moysesa; fiškala Věkoslava Frigana; dra Alekse Vancaša; fiškala Ferdinanda Žerjavića; gradjanina i tergovca Anastasa Popovića; Franje Zengevala, kurialnoga komeša biskupskoga i profesora Věkoslava Babukića.

Iz kako tajnik pročita protokol od prošaste poslednje starešinske sednice od 15. veljače, dodjoše u pretres i obaviše se sledeći predmeti:

§ 1.

Glede paragrafa četvrtoga od poslědnje starešinske sednice, izvesti gosp. blagajnik Matice danas sakupljeno starešinstvo, da je on račune Matice za prošlu godinu 1846. zaglavio, pak već i podnio pismeno svoje izvěstje o istih računih odboru iz priašnje sědnice izaslanom, i sklopljenom iz prečast. gosp. kanonika i opata Vukovića, fiškala Ferd. Žerjavića i profesora Věkoslava Babukića; ovaj odbor da je račune te jurve pregledao, za točno izvedene ih priznao i podpisom svojim potverdio. - Pritom javi gosp. blagajnik i to, da je uslěd toga potverdjenja račun Matice ilirske - kakov se svake godine štampom na světlo izdaje - i za prošlu godinu 1847-u potanko izradjen u Beč radi štampanja jurve odpravio.

§ 2.

Paragraf peti prošaste starešinske sědnice, u kojem se govori o ustupljenju sadašnjega stana Čitaonice na korist sbirkah, što se za budući narodni Muzeum čine, dade povod dugomu věćanju i razmatranju, kojega rezultat najposliěbiaše: Budući da u stanu sadašnjem Gospodarskoga družtva, koje je uzelo na se privrěmeno nastojanje oko sbirkah za narodni budući narodni Muzeum odredjenih, dovoljno još praznoga prostora imade, gde bi se rečene sbirke za nevolju možebit još i za koju godinu spravljat i razredjivat mogle: zato da se nebi naša Čitaonica svaki čas selila i od nemila do nedraga tući se morala, odredi presv. gosp. predsědnik gospodu starěšine Aleksu Praunšpergera, dra i protomedika, i fiškala Ferdinanda Žerjavića, neka bi se potrudili do preuzvišenoga gosp. biskupa zagrebačkoga Jurja Haulika, kao zaštitnika i predsědnika Gospodarskoga družtva, i umolili ga, da bi naredit izvolio, da bi se u stanu Gospodarskoga družtva i nadalje, dok nam ne stigne od višjega mesta dozvoljenje literarnoga družtva koje će tad samo preuzeti rukovanje i ustrojivanje narodnoga Muzea, ustupilo prostora sbirkam za narodni Muzeum odredjenim, što bi najprikladnie moglo biti u velikoj sobi, gděse razne sprave i makine na gospodarstvo spadajuće čuvaju, i koje sada barem još ni polovicu sobe iste nezapremaju.

§ 3.

Gospodin profesor Věkoslav Babukić podnese starešinstvu jednu sbirku starinskih novacah, koje je presv. gosp. Metel Ožegović, savětnik pri kralj. ugarskom naměstničtvu, novcem iz glavnice Matičine za tu sverhu pozajmljenim, u Beču opet nabavio i ovamo za budući naš narodni Muzeum poslao. Odredjeno je, neka se sbirka ova u Čitaonici spravi i čuva, kao i ostale, odprie jurve ovamo dostavljene.

§ 4.

Glede Kasinskih akciah, po presvětlom gospodinu Karlu Draškoviću narodnoj Matici velikodušno darovanih, konačno je u sědnici rečeno, neka ih fiškus Matičin gosp. Ferd. Žerjavić primi, i radi njih zakonitim putem pravdu podigne.

§ 5.

Bi pročitano pismo od nekog mladoga domorodca - Imbre Tkalca, iz Beča na starěšinstvo ovo upravljeno, u kojem on starěšinstvu ovomu ponudja na prekup u veoma priličnu cěnu svoju sbirku starinskih novacah. Starešinstvo želeći novčane sbirke za budući Muzeum koliko većma umnožati, a i ugoditi gosp. prodatelju, koi iskreno izjavljuje, da bi od sveg serca rad darovao sbirku svoju plemenitoj domorodnoj sverhi, kad bi mu okolnosti dopuštale, naloži gosp. profesoru Babukiću, neka pismeno umoli gosp. Metela Ožegovića, da bi dostojao sbirku ovu, ako mu se vrědna bude vidila, na račun Matice prekupiti.

(Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 25.OŽUJKA 1847.

U Zagrebu, 25. ožujka 1847. god. bila je u kući gospodje Ane udove grofice Sermage - na prišanjem stanu Čitaonice - starešinska sědnica pod predsědom presvětl. gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanstkoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., i u pribitnosti gospode starěšinah: Franje Zengevala, dra Alekse Praunšpergera, prof. Babukića, prof. Stěpana Moysesa, Ljudevita Sinkovića i Anastasa Popovića.

U ovoj sědnici izvesti gospodin doktor i protomedik Aleksa Praunšperger starěšinstvo, da je po nalogu sebi u sědnici od 18. ožujka datom, bio s gospodinom fiškalom Ferdinandom Žerjavićem kod nj. preuzvišenosti gosp. biskupa zagrebačkoga, gde su mu u ime starěšinstva ovoga podneli smirenu molbu, da bi kao zaštitnik i predsědnik Gospodarskoga družtva naredbu učiniti izvolio, da se sbirke za budući narodni Muzeum za koje barem vrěme spremaju u još stanu i onako dovoljno prostranom, koga Gospodarsko družtvo sada imade, da ne bi Čitaonica svoje sobe za tu sverhu ustupiti i opet se seliti morala. Preuzvišeni gosp. biskup pristade dragovoljno na ovu prošnju, odgovorivši prirodjenom svojom blagostju, da će potrebite u tom poslu naredbe učiniti, za da se stvari, koje se za Muzeum sabiraju, još do rujna měseca tek. god. u stanu Gospodarskoga družtva spremaju i čuvaju; posle - veli - nada se on od sl. ovoga starěšinstva, da će iz ljubavi prama domorodnoj stvari i samo sobe svoje spomenutim sbirkam ustupiti. -

Budući da za danas drugoga važnoga predmeta nije bilo, presvětli gosp. grof i predsědnik, nakon podužjega priateljskoga razgovora, kojemu takodjer domorodne stvari predmetom biahu, sědnicu razpusti.

(Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 15.TRAVNJA 1847.

U Zagrebu, dana 15. travnja god. 1847. u kući gospodje Ane udove grofice Sermage - na priašnjem stanu Čitaonice - bila je starešinska sědnica, pod predsědom presv. gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika i viteza reda sv. Stěpana itd., i u pribitnosti prečastnoga g. opata i kanonika Mate Vukovića, podpredsědnika družtva, i slědećih gospode starešinah: prof. Věkoslava Babukića, profesora Antunu Mažuranića, dra i prof. Stěpana Moysesa, dra i protomedika Alekse Praunšpergera, i dra Alekse Vancaša.

Presvětli gosp. predsědnik, čim sědnicu shodnim govorom otvorio, povede odmah rěč:

§ 1.

O obćenitom saboru narodnoga ovoga družtva; razloživši, kako je već odavna minuo rok, gděbi se po družtvenih osnovnih Pravilih imao bio veliki sabor družtva našega obderžavati. I zato - reče - sazvao je poglavito danas gospodu starěšine, da bi po razboritosti svojoj predmet ovi pretresli i o njem mněnje svoje izrekli, da bi zatim on - za zadovoljiti i Pravilam i članovom družtva - veliki sabor ureći mogao. Iz obzira, da bi se prie sabora još nekoji neobhodno potrebiti poslovi sveršili, imenito da se pregledaju lanjski računi Čitaonice, da se doštampa i razašilje izvěstje o Matici ilirskoj od lanjske godine, zatim da se dadu u obćinstvo drugi dio Gundulićevih dělah, perva knjiga Kola, i ako je moguće i II. svezak Drobnićeva Rěčnika, - iz obzira, rekoh, toga bili su sakupljeni g. g. starěšine toga mněnja, da dok se sva ova nesverše, - sabor se nebi obdržavao. Privolivši i gosp. predsědnik na ova, izjavi: budući da osnovane nade imamo, da će se ova tamo do konca svibnja od prilike obaviti moći, zato će on rok za veliki sabor ustanoviti oko polovice lipnja měseca, gde će se i onako mnoga gospoda izvanjski članovi poradi velikoga spravišta zagrebačke varmedje u Zagrebu se nalaziti. -

Izvan ovoga obavljeni su još slědeći predmeti.

§ 2.

Gospodin profesor Věkoslav Babukić spisao je po nalogu starešinstva - predgovor k drugoj knjizi Gundulićevih Dělah, i podnio ga današnjem starešinskom sboru na razumljenje. Predgovor ovi, čim ga tajnik pročita, bi s nekojimi neznatnimi proměnami odobren, i dat će se odmah u tiskarnicu, da se složi i štampa.

§ 3.

Glede Kasinskih akciah po presv. gosp. grofu Karlu Draškoviću Matici velikodušno darovanih, da bi se poradi njih čim beržje pravda podignuti mogla, umoliše sakupljeni bivši starěšine presv. gosp. grofa predsědnika, neka bi dozvolio, da se iste akcie na světlo njegovo ime prenesu i prepišu, i da bi za nepredvidjene slučaje, od kojih medjutim da nas Bog sačuva, dostojao od sebe dati pismeno, da su akcie one vlastitost Matičina.

§ 4.

Gospoda profesori Věkoslav Babukić i Antun Mažuranić, koi prěgledavanja i priredjivanja Drobnićeva Rěčnika obskerbljuju, izvestiše starěšinstvo da će II. svezak istoga Rěčnika od prilike do 20. svibnja t. g. na světlo izići.

§ 5.

Povede se rěč o onih 200 forinti srebra, koja je pokojna plemenita gospodja Ana Paravićka ostavila velikodušno Muzeumu (precrtano: glavnici narodne ilirske Matice). O načinu, kako bi se suma ta iz imetka pokojnice za sverhu, za koju je odredjena, dobiti mogla, nebi danas ništa odlučeno, nego se stvar ova odgodi do druge prilike, gděće u sědnici i gosp. Žerjavić, fiškus Matičin, nazočan biti.

§ 6.

Gospodinu Antunu Zoričiću, bilježniku uzvišenoga Banskoga stola, koi je profesoru Antunu Mažuraniću pri izradjivanju Rěčnika nekoje vrěme pisanjem pomagao, bi za trud njegov odredjena nagrada od 10 forintih srebra.

§ 7.

Budući da se iz računah dosadanjih vidi, da narodna ova Čitaonica do 600 forintih sr. aktivnoga, a isto toliko passivnoga duga imade; zato da bi se dugovi ovi izplatiti mogli, a i da bi se vidilo, koji od tolikih upisanih a dugujućih članovah žele i nadalje podpiratelji i dionici zavoda ovoga biti: bi zaključeno, neka se pismeno umole i priateljski opomenu, da plativši svoj dug zadovolje onomu, na što su se, postavši članovi Čitaonice s poštenjem svojim obvezali, i da se najdužje do konca lipnja měseca t. g. očituju, žele li i nadalje članovi družtva ovoga ostati. (Po dru. Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 4. SVIBNJA 1847.

U Zagrebu 4. svibnja god. 1847. u kući gospodje Ane udove grofice Sermage - na priašnjem stanu Čitaonice - bila je starešinska sědnica pod predsědom presv. gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika i viteza reda sv. Stěpana itd., i u pribitnosti slědećih gospode starěšinah: dra i prof. Stěpana Moysesa, dra i protomedika Alekse Praunšpergera, dra Alekse Vancaša, dra Ljudevita Gaja, prof. Věkoslava Babukića i prof. Antuna Mažuranića.

Po pročitanom protokolu od prošaste poslědnje starešinske sědnice od 15. travnja, obaviše se slědeći znamenitii predmeti:

§. 1.

Profesor Věkoslav Babukić, kao bivši tajnik ovoga narodnoga družtva, podnese u današnjoj starešinskoj sědnici, do konca prošastoga leta 1846. zaglavljene i po izaslanom odboru popisane i u redu nadjene račune Čitaonice. - Današnji starešinski sbor neimadiaše takodjer proti ovim računom nikakova prigovora; jedino, budući da je gosp. prof. Babukić za dobro našao, nekoje konte, koje poradi pomankanja dohodakah nije izplatiti mogao, na pose računom priklopiti, uslěd česa nemoguća je razabrati pravi aktivni i pasivni stališ Čitaonice: zato je sl. starěšinstovo dalo nalog svomu bivšemu tajniku, gosp. prof. Babukiću, neka bi radi većega reda i veće točnosti, i sve neizplatjene još konte medju troškove Čitaoničine uverstio.

§ 2.

Da bi se dugovi Čitaonice, koi polag podnešenih računah do 600 forintih srebra iznose, malo po malo izplatili, zaključili su danas sakupljeni bivši starěšine, neka se, čim Gundulićev drugi dio i Drobnićev Rěčnik na světlo izidju, o trošku Matičinom za koje vrěme ništa osobitoga neštampa, nego samo Kolo, koje će morat četiri puta točno na godinu izlaziti, neka se pravim i obvezanim utemeljiteljem daje. Kamate pako Matičine neka se obratjaju na izplatjivanje dugovah Čitaonice, na koliko se t. j. ovi nebi namiriti mogli iz reštanciah Čitaoničkih, kojih takodjer do 600 for. srebra imade.

§ 3.

Stavi se pitanje od strane sl. starěšinstva, šta je tomu krivo, što ni do dana današnjega još nijedna knjiga od Kola na svět izišla nije? - Učredničtvo odgovori, da je tomu jedini uzrok: zatezanje štamparie. - Da bi se ovakove neprilike jedanput za svagda uklonile, i da bi děla, koja se o trošku Matičinom izdaju, na ustanovljene roke uredno i točno izlaziti mogla, učini starěšinstvo - na naročito takodjer zahtěvanje gosp. dra Gaja, kao vlastnika štamparie, gděse knjige o trošku Matičinom štampaju - odluku: neka se svagda, kad se dělo koje od strane družtva ovoga u štampariu dade, sa vlastnikom štamparie kontrakt napravi.

§ 4.

Budući da sada u peneznici Čitaoničkoj ništa gotovine neima, a već je odavna minuo rok, gděbi se imala bila stanarina platiti, zato se zaključi, neka Matica posudi 45 for. srebra Čitaonici za vrěme, dok ona dug svoj neiztera.

§ 5.

Da bi se izdavanje Kola unapredilo, a da bi i troškovi - koliko moguće - manji bili, bi odluka učinjena: neka se svi članci krupniim tako zvanimi garmond slovi štampaju, a sitnimi (petit) samo opazke.

(Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 2. LIPNJA 1847.

U Zagrebu, 2. lipnja 1847., u kući gospoje Ane udove grofice Sermage - na priašnjem stanu Čitaonice - obderžavala se je starešinska sědnica pod predsědom presv. gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., kao predsědnika narodnog družtva Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti prečast. gosp. opata i kanonika Mate Vukovića, podpredsědnika istoga družtva, zatim g. g. starešinah: dra i protomedika Alekse Praunšpergera, prof. Věkoslava Babukića, dra Alekse Vancaša, gradjanina i tergovca Anastasa Popovića, i fiškala Ferd. Žerjavića.

Dělovanje starešinskoga ovoga odbora:

§ 1.

O měšovitoj deputacii, koja je, sklopljena iz odbornih članovah Narodnoga doma, Horv. slav. gospodarskoga družtva, narodne zagrebačke Čitaonice i družtva Dvorane, izaslana bila, da se medjusobno posavětuje o boljem i sversi shodnim razredjenju stanah u Narodnom Domu, - podneli su po presv. g. grofu predsedniku izaslani bivši članovi naše Čitaonice (g. g. Josip Štajdaher, sudac gradski; dr. Aleksa Vancaš, prof. Věk. Babukić i dr. Jak. Užarević) izvěstje, šta je ista měšovita deputacia u obziru Čitaonice naše zaključila. Imenito:

»1. Čitaonica preměstit će se u drugi kat u profesora Petra dosadanji kvartir; i da bi se biblioteka njezina koliko moguće sversi shodnie razrediti mogla, pridat će se još istomu stanu gornji salon, koi će se o trošku Narodnoga doma u sobu pretvoriti. - Najmovine platjat će Čitaonica 100 for. srebra«.

2. Od dosadanjega stana Čitaonice ustupljuju se dvěprednje sobe Gospodarskom družtvu za muzeum; - dve pako stražnje sobe s ostalim prozorima do kuhinje ustupljuju se družtvu Dvorane, da ih u gostionicu obrati.« -

§ 2.

Da se već jedanput ozbiljan korak učini sa Kasinskimi akciami, koje je grof Karlo Drašković narodnoj Matici velikodušno darovao, učini se danas odluka: neka gosp. fiškal Vek. Frigan iste akcie prenese na ime presv. našega predsědnika grofa Janka Draškovića, a zatim neka se predadu fiškusu Matičinom Ferd. Žerjaviću, da bi poradi njih pravdu zametnuti mogao.

§ 3.

Presvětli gosp. grof. predsědnik dostojao je rok za veliki obćeniti sabor narodnoga družtva Čitaonice zagrebačke ustanoviti na dan 22. lipnja t. g. u 10 sati prie podne. Obderžavat će se u sadanjoj Čitaonici u Narodnom Domu.

§ 4.

Na prědlog g. prof. Věkoslava Babukića odlučeno je, da se za narodnu našu Maticu velezaslužnim muževom u Českoj: dru Josipu Čeyki, Pavlu Josipu Šafariku i Antunu Jaroslavu Wršatku, u znak iskrene zahvalnosti i priznanja velikih zaslugah njihovih, od druge knjige Gundulićevih Delah fini exemplari pošalju.

(Po dr Jak. Užareviću, tajniku)

Priredio Stjepan Laljak

NSK, Zbirka rukopisa

R 3896