Čitaonica se seli u Narodni dom

Čitaonica se seli u Narodni dom

Na četiri sjednice, od 7. prosinca 1846. do 23. siječnja 1847, raspravljalo se o nekoliko važnih pitanja za Maticu ilirsku, kao što je odobravanje zajmova, tiskanje knjiga i preseljenje u Narodni dom.

Iz Matičine glavnice odobreni su neki zajmovi, a onda su se pojavile javne klevete na račun tih zajmova, premda je starješinstvo bdjelo nad glavnicom kao svetom zakladom. Tako je Ljudevit Gaj, član starješinskoga odbora Čitaonice - koji je tražio dvije tisuće forinti Matičina zajma, a kad ih je dobio, izveo smutnju izjavivši da mu više ne trebaju - neodmjereno izjavio kako Matica odobrava zajmove onima koji nemaju »pupilarne sigurnosti«, tj. koji ih neće moći vraćati... Kad se trebao očitovati o tome, Gaj se na sjednici opravdavao da »nije htio posumnjičiti ni slavno starešinstvo ni pojedine članove...; nego da su mu izrazi oni samo nehotice u gnjevu i zloj ćudi izmakli«. Za podizanje Matičina ugleda vrlo važno je bilo, dok se još iščekuje drugi dio Gundulićevih Djela, da Matica pomogne izdavanje Bertićeva Samouka, »punovažnoga matematičkoga děla«, po mišljenju predsjednika Draškovića, »veliku važnost ovoga u strogo znanstvenom smislu jedinoga i pervoga u literaturi našoj« koje se tiska u Budimpešti. (Svi Matičini utemeljitelji dobit će Bertićevu knjigu, a ostatak naklade ostaje na raspolaganju autoru.) Najvažniji događaj za Čitaonicu i Maticu, i to ne samo za 1847. godinu - bilo je uređenje Narodnoga doma i preseljenje u Opatičku 18 - te je odlučeno da se godišnji opći sabor Čitaonice zagrebačke ne saziva sve dok ne bude dovršeno uređenje velike dvorane u Narodom domu.

STAREŠINSKA SĚDNICA 7.PROSINCA 1846.

U Zagrebu, 7. prosinca godine 1846. u Čitaonici, nahodećoj se u kući gospodje Ane udove grofice Sermage, deržala se je starešinska sědnica pod predsědom presvětloga gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., kao predsědnika družtva Narodne čitaonice zagrebačke i u pribitnosti gospode starěšinah: Mate Vukovića, dra Demetra, dra Gaja, dra Praunšpergera, prof. Babukića, dra Vancaša, Ambroza Vranyiczanya i Franje Zengevala.

U sědnici ovoj, po pročitanom protokolu priašnje starešinske skupštine pretresali su se i obavili slědeći predmeti:

§ 1.

Glede sume one od 1000 forintih srebra, kojom je kao iz glavnice narodne Matice posudjenom blažene uspomene pokojna grofica Franja Draškovićka po smerti svojoj istoj Matici dužna ostala i koi je onda na baštinike presvětle pokojnice prešo: danas sakupljeno starěšinstvo učinilo je tu konačnu odluku: neka se presvětlom gosp. baronu Franji Kulmeru, verhovnom županu sl. srěmske varmedje, koi nesamo što se nalazi takodjer medju baštinici spomenute presvetle grofice, nego i nadzorničtvo u upravljanju negibivoga po smerti njezinoj ostavšega imetka u ime ostalih baštinikah vodi, od strane ovoga starěšinstva piše, da bi on kako o sadanjem tako i o budućem udesu gorinapomenutoga duga starěšinstvo ovo izvěstititi, i glede izplatjenja zakonito pripadajućih kamatah, koje dosada namirena nisu, potrebite shodne naredbe učiniti blagoizvolio.

§ 2.

Iz podnešenoga po tajničtvu usmenoga izvěstja uvidilo je starěšinstvo, da je izmedju svih ovdašnjih knjigovezacah za vezanje druge knjige ukupnih Gundulićevih dělah gosp. Jakov Prettner najprikladniu i najpristojniu cěnu udario (ištući za navadni prosti vez jednoga exemplara 3 krajcara srebra), - i zato odredilo je, neka se istom u Jakovu Prettneru, koi je i pervu knjigu Gundulićevih dělah na obće starešinstva zadovoljstvo vezao, - i ove druge knjige vezanje u naznačenu cěnu dade.

§ 3.

Gospodin tajnik Stanko Vraz javi starěšinstvu, da je - kao što mu u priašnjoj sědnici naloženo biaše - upitao gospodina profesora Antuna Mažuranića za uzroke, poradi kojih se je započeto izdavanje Ilirsko-němačko- -talianskoga rěčnika sada i sasvim preterglo i obustavilo, - i da je za odgovor od njega dobio, da je nepovoljnomu tomu pretergnutju poglaviti taj uzrok što su mu oči tako oslabile, da mu je osobito kod sveće nemoguće rukopis Drobnićev izpravljati i za štampu priredjivati; nego neka bi mu starešinstvo ovo našlo věštoga kojega mladića koi bi mu kao pisar pri poslu ovom na ruku bio. -

Starěšinstvo, kao što je i on u predjašnjoj sědnici izjavilo, neštedeći ni novčanih žertvah, samo da se obće koristno ovo poduzetje čim većma promakne, rado privoli na ovo zahtěvanje; i naloži svomu tajniku Stanku Vrazu, neka za tu sverhu kao pisara gleda namaknuti u pisanju osobito věštoga gospodina Zoričića; - ostavivši u ostalom razsudjenju gospodina profesora Mažuranića, neka on sam opreděli, kakova će se nagrada gospodinu Zoričiću za trud njegov dati.

§ 4.

Gosp. tajnik Stanko Vraz, kao što je u priašnjoj sědnici nalog dobio, podnese danas starešinstvu pismeno cěnu, koju ovdašnje štamparie za štampanje časopisa Kola ištu; i budući se vidilo da izmedju cěnah po jednoj i drugoj štamparii naznačenih gotovo nikakove razlike neima, bi odlučeno, neka se već i iz obzira lěpše i ukustnie štampe, časopis družtveni štampa u Narodnoj tiskarnici gosp. dra Ljudevita Gaja.

§ 5.

Budući da će počemši od dojduće nove godine Čitaonica naša preměštena u Narodni dom, s novoosnovanom Dvoranom jedne i iste novine imati, - družtvo Dvorane, pako za nabavljanje dovoljnih i dobrih novinah Čitaonici 300 forintih srebra u pomoć daje: zato danas sakupljeno bivše starešinstvo zaključi: neka se za zadovoljiti raznoverstnim novine i časopise čitajućim gostom, i kao za uzdarje Dvorani za toliku pomoć, koju Čitaonici daje, broj sadašnjih čitaoničkih novinah još za nekoliko umnoži, imenito neka se nabavi: Journal des Debats, Frankfurter Oberpost-Amts Zeitung, Wiener Zeitung i Humorist.

§ 6.

Od domorodne na spisateljice gospodične Dragoile Jarnevićeve bi pročitano pismo, u kojem ona sl. družtvu Čitaonice ove ponudja svoj rukopis od druge knjige »Domorodnih poviestih«, da bi se ovdi o trošku narodne Matice štampao. Starešinstvo, akoprem je Matica baš sada odveć mnogimi troškovi obteretjena, želeći ipak spomenutoj domorodnoj spisateljici posvědočiti na koliko ju štuje i krasni njezin um cěni, zaključilo je: neka joj se od strane tajničtva piše da bi izvolila rukopis svoj ovamo na razsudjenje poslati. Kakovu će nagradu u stanju bit starešinstvo spisateljici dati, to će se odrediti, čim poslani rukopis g. g. Demeter i Gaj pročitaju i razsude, i starešinstvu ovomu mněnje svoje podnesu.

§ 7.

Blagajnik Matice, gosp. doktor Aleksa Vancaš ujavi starešinstvu da je gosp. doktor Dimitria Demeter povratio jurve s kamatami, tekućimi do polovice veljače měseca 1847, sumu od 2000 forintih srebra, koju je iz glavnice Matičine posudio bio. - Zatim da je gosp. Janko Bedeković, veliki bilježnik grada Zagreba, odpovědio sumu od 200 for. sr., iz Matičine glavnice ponudjenih.

§ 8.

Da ne bi novci u Matici u zalud i bezkoristno ležali, bi zaključeno: ako se u zakonite kamate i s pupilarnom sigurnostju u zajam dati ne bi mogli, neka se po priměru kao što česka Matica čini, sve pomanje a i sve veće sume u ovdašnjoj sada otvorenoj Štedionici plodonostno na aktivu daju.

§ 9.

Budući da se u ovih starešinskih sědnicah već višeputih povela rěč o punovlastju onom, koje je podpisano po pervih dostojanstvenikah i častnikah, kao i drugih uglednih muževah domovine naše, starešinstvo družtva ovoga dalo prie pet godinah velevrědnom svomu sučlanu gospodinu doktoru Ljudevitu Gaju, iz domorodnoga nagona i čiste iskrene ljubavi k domovini ponudivšemu se, da će providjeni istim punovlastjem, putovati po světu našem i sabirati dobrovoljne prineske, za da bi se jednom u Zagrebu za muzeum i druge domorodne inštitucie Narodni dom nabaviti mogao: danas gosp. doktor Ljudevit Gaj sam ustmeno izvěsti starešinstvo o rečenom datom mu punovlastju: da je t. j. u čistoj i neporočnoj naměri (o čemu kao što se nada nitko posumnjati neće), punovlastje ono iz rukuh starešinstva primio, i da bi sigurno nadatoj svojoj rěči podpuno i zadovoljio bio, da nije baš onda reštauracia varmedska nastala i da se nisu (kao što će svakomu poznato biti), po nesreći malo za tim porodili politički oni razdori, gde je osobnoj sigurnosti svakoga, koi je kao domorodac poznat bio, od strane protivnikah pogibelj prětila, i gděbi po zlobnih ljudih i sumnja političkoga agitiranja na njega pala bila. Razdori ovi i druge mnogobrojne zapreke bile su (veli) krive, što učinjeno obećanje, akoprem je od svega serca žudio, izpuniti nije kadar bio. I pošto je sada obćenitim domorodnim nastojanjem doskočeno jurve većinom potrebam onim, radi kojih mu je, punovlastje ono dato bilo, pošto se je imenito Matica osnovala, Muzeum zametnuo, Narodni dom drugim putem nabavio, pri čem svemu nije ni on (što smelo kazati može) poslědnji podpiratelj bio: zato - videći da mu je sada punovlastje ono izlišno, i žaleći od sveg serca što usled nepovoljnih onih okolnostih ni vrućoj svojoj želji ni obćemu očekivanju zadovoljiti nije mogao, i zahvaljujući se iskreno na tolikom poděljenom mu pověrenju koje (moli) da mu se ni u buduće neuzkrati, - vratit će punovlastje slavnom ovom starešinstvu u ruke, iz kojih ga je i primio. -

Starešinstvo, pošto najprie presvětli gosp. grof predědnik pohvalno napomenu, velike zaista i izvanredne zasluge gosp. dra Ljudevita Gaja glede ukupnoga našega narodnoga razvitka, primi gorinapomenuto očitovanje obćenitim zadovoljstvom. (Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 21.XII.1846.

U Zagrebu, 21. prosinca godine 1846. u Čitaonici, nahodećoj se u kući grofice Ane udove Sermage, deržala se je starešinska sědnica pod predsědom presvětloga gospodina grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., kao predsědnika narodne Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti gospodina podpredsědnika Mate Vukovića, kanonika zagrebačkoga, i starěšinah: gospode Alekse Praunšpergera i Ferdinanda Žerjavića.

Tajnik pročita najprie protokol od prošaste starešinske sědnice od 7. prosinca; i pošto se sve u istom nahodeće se točke odobriše, izjavi presvětli gospodin predsědnik pravednu svoju žalost nada tim, što gospoda starešine tako malo udioničtva prema narodnomu ovom inštitutu pokazuju, da starešinske ove sědnice, u kojih se samo o dobru narodne naše stvari radi, tako slabo polaze. - Posle toga behu obavljena samo slědeća dva predmeta:

§ 1.

Pročitavši tajnik 9. paragraf protokola prošaste starešinske sědnice od 7. prosinca, glaseći o věrodajnom pismu, koje je mnogozaslužnom članu i starěšini družtva ovoga, g. dru Ljudevitu Gaju poděljeno bilo, podnese on ujedno sakupljenome starešinstvu isto věrodajno pismo, koje mu je gosp. Gaj izručio s molbom, neka ga slavnom starešinstvu povrati i ujedno javi mu zahvalnost njegovu na tolikom pověrenju, koje je prama njemu imalo. - Starešinstvo primi ovim načinom povratjeno spomenuto věrodostojno pismo i predade ga gospodinu fiškušu narodne Matice g. Ferd. Žerjaviću s nalogom, neka na njem službeno napiše, da starešinstvo ovo punovlastje uništuje, i da mu svaku valjanost, koju dosada imadiaše, oduzima. -

§ 2.

Fiškuš Matičin gosp. Ferdinad Žerjavić, izvěsti starešinstvo da je zagrebački stanovnik Čuković, ištući 400 for. sr. u zajam iz glavnice Matičine, kao što mu je iz starešinske sědnice od 19. studenoga preporučeno bilo, donio mu věrodostojan izvadak o pasivnom stanju imetka svoga, iz kojeg je isti g. fiškuš razabrao, da na imetku ovom 140 forintih srebra duga imade. Starešinstvo, saslušavši na to mněnje istoga gospodina izvěstitelja, zaključi: neka se rečenom Čukoviću zahtěvani zajam od 400 for. dade, nu pod tim uvětom, da se za veću sigurnost Matice narodne, dug oni od 140 forinrih sr. pred samim blagajnikom (peneznikom) izplati.

(Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 14.I.1847.

U Zagrebu, 14. sěčnja 1847. deržala se je pod predsědom presvětloga gospodina grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., kao predsědnika narodne Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti gospodina podpredsědnika Mate Vukovića, kanonika zagrebačkoga, i starešinah: gospode Josipa Štajdahera, Ambroza Vranyczanya, dra Dimitrie Demetra, dra Alekse Praunšpergera, Ljudevita Sinkovića, Franje Zengevala, dra Ljudevita Gaja, dra i profesora Stěpana Moysesa, dra Alekse Vancaša, profesora Věkoslava Babukića i Ferdinanda Žerjavića. (U kući gosp. sudca gradskoga na stanu spomenutoga gosp. grofa predsednika.) U sědnici ovoj dodjoše u pretres i obaviše se slědeći znameniti predmeti:

§ 1.

Sam presvětli gospodin predsědnik, na kojega se je stanu poradi boležljivosti njegove današnja sědnica obderžavati morala, izvěsti sakupljene starešine da vrědni član ovoga starešinstva gosp. dr. Ljudevit Gaj iz glavnice Matičine 2000 forintih srebra u zajam ište. -

I budući da gosp. Ljudevit Gaj, nesamo što je vlastnik lěpe usred varoši nahodeće, iz čverstog materiala sagradjene i sada po trudu njegovom znamenito povekšane kuće (u kojoj već, akoprem je u 10 000 for. sr. zadužena, za spomenutu zahtěvanu sumu dovoljne sigurnosti imade), nego gospodar je i cvatuće i s dobrim uspěhom dělujuće jedne štamparie, u kojoj i družtvo ovo štampa sva svoja děla, koja o trošku Matičinom izdaje (u čem opet, ako bi baš do skrajnje nevolje došlo, poručanstva dosta imade): zato a uvažavajući k tomu i izvanredne, koje nitko tajiti neće, zasluge gosp. Gaja glede ukupne naše narodne stvari, rado privoliše svi danas u velikom broju sakupljeni bivši starešine, na prošnju vrědnoga svoga sučlana, učinivši jednodušno odluku, neka mu se zahtěvana suma od 2000 for. srebra u zajam dade, i samo po naročitom zahtěvanju gosp. peneznika dra A. Vancaša, naloživši mu, neka kuću svoju proti požaru osigura, - fiškušu pako, neka se za još veću sigurnost vlastitima očima osvědoči, koliko je upravo na spomenutu kuću gospodina Gaja jurve intabulirano.

§ 2.

Presvětli gosp. predsědnik povede rěč o punovažnom (kao što će za stalno biti) matematičkom dělu, što ga je gospodin Bertić pod imenom Samouka putem prenumeracie izdati naumio, nu koje poradi stalnoga udioničtva od strane čitajućega obćinstva po svoj prilici nikad světlosti dana ugledati neće, ako se izdatelju kojimgod načinom u pomoć nepriskoči, što bi možebiti najprikladnie učiniti moglo sl. ovo starěšinstvo, ako bi mu iz glavnice Matičine, kojoj je i onako glavna sverha izdavanje domorodnih umnih proizvodah podupirati, novčanu pomoć odlučilo. -

Starěšinstvo, razabravši ove rěči i znajući cěniti veliku važnost ovoga u strogo znanstvenom području jedinoga i pervoga u literaturi našoj dosada děla, s toga da se ne bi izdavanje isto u Budimu jurve započeto, poradi pomanjkanja troškovah na pravu sramotu mnogohvaljenoga domoljublja obustaviti moralo, učini odluku: Neka se gospodinu Bertiću troškovi štampanja, koje on u Budimu i nastaviti i doveršiti može, iz glavnice Matičine izplate; za uzdarje toga starěšinstvo od gosp. Bertića neište ništa više, nego samo toliko eksemplarah od Samouka, kad doštampan bude, koliko utemeljiteljah Matice imade, za da se ovi namiriri mogu. Svi ostali eksemplari, pak ma koliko ih štampao, neka budu gospodinu Bertiću, kao za koliku toliku nagradu trudovah njegovih, koje je pri dělu ovom imao. Tajničtvu naloženo je, neka odluku ovu gospodinu Bertiću u Budim javi.

§ 3.

Opet se zametnu pitanje: koi li je tomu uzrok, što se u perkos starěšinskoj odluci od 15. studenoga pr. god. drugi dio Gundulićevih dělah, jer ni do danas medju obćinstvo razdao nije? - Na to gosp. profesor Babukić, koi se je trudu podvergo, da će sačiniti predgovor i prirediti sva, koja još spomenutom dělu manjkaju, izvěsti starěšinstvo, da mu pri mnogih poslovih, kojimi je obteretjen, dosada nikako nije moguće bilo, datom sebi nalogu zadovoljiti; medjutim uvěri starěšinstvo, da će do skora dogotovitit sve, što još fali, tako da će rečeno dělo sigurno do konca dojdućega měseca veljače na světlo izići. Time se starěšinstvo upokoji.

§ 4.

Budući da se približava rok, gděbi se polag osnovnih pravilah obćeniti godišnji sabor Čitaonice na obderžavati morao, zamoli presv. gosp. predsědnik sakupljene starěšine neka izvole o tom mněnje svoje izjaviti tim većma, jer on misli, da bi pri sadašnjem dosta těsnom prostoru, kog Čitaonica imade, deržanje istoga sabora odgoditi trěbalo, dok velika dvorana u Narodnom Domu gotova nebude. Starěšinstvo odobri ovaj prědlog presvětloga svoga predsědnika, ostavivši njegovom razsudjenju neka on, kada mu se najprikladnie vidilo bude, sabor ureći i razpisati izvoli.

§ 5.

Za olakšati čitanje novinah, koje sada Čitaonica s dvoranom u družtvu derži, bi na zahtěvanje družtva Dvorane odlučeno, neka se o trošku Čitaonice još jedan eksemplar Augsburških obćinskih novinah naruči, za da bude mogao biti svagda jedan u Čitaonici, drugi pako u Dvorani.

(Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA SĚDNICA 23.I.1847.

U Zagrebu, 23. sěčnja t. god. deržala se je pod predsědom presvětloga gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., kao predsědnika narodne Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti gospode starešinah: Josipa Štajdahera, Alekse Praunšpergera, prof. Věk. Babukića i Ferd. Žerjavića. (U kući gosp. sudca gradskoga na stanu spomenutoga gosp. predsědnika.)

U ovoj starešinskoj skupštini učiniše se slědeća:

§ 1.

Presvětli gosp. grof predsědndik javi sakupljenim starešinam, da je gosp. doktor Ljudevit Gaj, komu je još u predposlědnjoj sědnici od 14. sěčnja na prošnju njegovu zajam od 2000 forintih srebra iz glavnice Matičine dozvoljen bio, ovih danah došao k njemu i izjavio se, da zahvaljujući se starešinstvu na poděljenoj mu zaufanosti, opoziva prošnju svoju i odriče se gorispomenutoga zajma, budući da su mu se odonda okolnosti tako povoljno proměnile, da sada novacah onih potrebovati nemože. -

Starešinstvo primi to očitovanje znanja radi, naloživši gospodinu penezniku neka nastoji novce te, da ne bi u zalud ležali, drugamo na sigurno město položiti.

§ 2.

Zametnu se rěč o oporuci poglavitoga gosp. Mirka Haraminčića, bivšega člana narodne ove Čitaonice, koi je kao što se obćenito glasa, u istoj svojoj oporuci ostavio 4000 forintih srebra - kojemu god domorodnom zagrebačkom inštitutu, davši punovlastje ovdašnjem sl. stolnom Kaptolu, neka se razsudi i odredi, kojemu od ovdašnjih domorodnih inštitutah da suma ova pripade. U ovom obziru starešinstvo, želeći ubavěstit se podpuno o pravom saderžaju spomeneute oporuke, naloži družtvenom gosp. fiškušu Matičinom, neka nastoji imenito točku na blagu onu ostavku odnoseću se u věrodostojnom prěpisu dobaviti; i ako se pronadje da je u istinu onakova kao što se govori, gledat će starešinstvo posrědovati, da bi suma ona pripala narodnoj našoj Matici, tim većma, budući uvěreno, da bi time - ako se novcem ovim priklopljenim Matičinoj glavnici narodna literatura promicala i podupirala bude - najbolje zadovoljilo blagoj naměri, koju je pokojnik imao kad je točku ovu u oporuci svojoj ustanovio. (Po dru Jak. Užareviću, tajniku)

Priredio Stjepan Laljak