Za jedinstveni pravopis

Za jedinstveni pravopis

Na sjednicama od 29. listopada do 19. studenoga 1846. na sjednicama se pojavilo nekoliko važnih pitanja. U Matičinim izdanjima bilo je važno pitanje jedinstvenoga pravopisa. Dr. Moyses, kao jedan od »raszuditelja« članaka za Kolo, vapi: »za ljubav sloge, koju neprestano i tako rado napominjemo, neobhodno potrebito bi bilo, da se književnici naši okane različitoga načina u pisanju, kojim se obćinstvo ne malo smutjuje... i ljubav k čitanju znatno otegotjuje, i da se prime jednoga stanovitoga budi kog mu drago pravopisa... Nakon toga predsjednik Drašković 15. studenoga 1846. imenuje Babukića, Demetra, Gaja, Antuna Mažuranića i Užarevića u Odbor koji treba razriješiti ovaj pravopisni prijepor i svoje mnijenje podnijeti na sljedećoj sjednici. Kako je to razriješeno, vidi točku 12 na sjednici od 19. XI. 1846. u današnjem nastavku.

STAREŠINSKA SĚDNICA 29. LISTOPADA 1846.

U Zagrebu, 29. listopada god. 1846. u Čitaonici, nahodeći se u kući gospodje Ane udove grofice Sermage; deržala se je starešinska sědnica pod predsědom prečastnoga gospodina Mate Vukovića, opata i kanonika stolne cerkve zagrebečke kao predsědnika družtva narodne Čitaonice, i u pribitnosti gospode starešinah: profesora Věkoslava Babukića, doktora Ljudevita Gaja, dra i protomedika Alekse Vancaša i fiškala Ferdinanda Žerjavića.

Po pročitanom i odobrenom protokolu od onomadnje 25. listopada deržane starešinske sědnice, zanimalo se je starešinstvo jedino novčanim poslovi narodne Matice, imenito pako slědećimi:

§ 1.

Blagajnik Matice gosp. doktor Aleksa Vancaš ujavi sakupljenomu starešinstvu najprie da ovdašnji postolarski (šoštarski) ceh sa zahvalnostju povratiti želi onu sumu od 200 forintih srebra, koju je iz glavnice Matičine u zajam uzeo bio; zatim da je i gospodin Dragutin Pogledić, registrator sl. varaždinske varmedje, iz iste glavnice posudjenu sumu od 200 for. srebra odpovědio.

§ 2.

Isti gosp. blagajnik izvesti starešinstvo, da u ovaj par iz Matičine glavnice s ustanovljenimi kamatami novacah u posudbu uzeti žele:

a) gosp. Aleksa Praunsperger, doktor i protomedik, - 1000 forintih srebra;

b) bratja Vugrinički iz Jamnice, - 100 forintih srebra;

c) stanovnik zagrebački Čuković i žena mu, u družtvu Truntićem, takodjer stanovnikom zagrebačkim, a ištu u zajam 400 forintih srebra na zidanu kuću i zemlju oranicu, koje je Čuković od Truntića kupio, nu dosada još nije izplatio. -

Starešinstvo razmotrivši prošnje ove, zaključi onoj pod a) zadovoljiti nu pod tim samo uvětom: neka se najprie gosp. fiškuš Matice věrodostojno osvědoči, koliko je na imetak gosp. dra i protomedika Alekse Praunšpergera jurve intabulirano, i da li u njem, kao što se iziskuje, podpune pupilarne sigurnosti imade?

Prošnja pod b), nepokazujujući propisane sigurnosti, bi odbijena. Glede tretje pod c) bi fiškušu Matičinom naloženo, neka dojdućom prilikom o njoj starešinstvu mněnje svoje podnese.

§ 3.

Budući da se od onih 1000 forintih srebra koji su kao posudjeni iz glavnice Matičine na kamati bili kod blažene uspomene i nezaboravljene nam domorodkinje gospodje grofice Franje Draškovićke, po svoj prilici slučajno već u dva roka propisane kamate položile nisu, a i u obće nezna se, na koga je po smerti spomenute gospodje grofice dug ovaj prešo: zato starešinstvo, starajući se po dužnosti svojoj za sigurnost glavnice Matičine, dalo je fiškušu svomu nalog, neka propita, tko je od baštinikah pokojne gospodje grofice rečeni onaj dug od 1000 forinti srebra na se uzeo, za da se zatim i pripadajuće kamate zaiskati mogu, a i starešinstvo da u stanju bude razsuditi, da li kod sadašnjega dužnika za ovu sumu dovoljne popisane sigurnosti imade.

§ 4.

Gospodinu Albertu Makancu, koi je takodjer 150 for. srebra iz glavnice narodne Matice posudio, a već dve godine kamatah platio nije, neka se spomenuta suma od 150 f. sr. odpovedi.

§ 5.

Gospodin Matia Pallain, urednik ovdašnje pošte, moli da bi mu se novčani zajam, kog iz glavnice Matičine imade, još na jednu godinu danah produžio; starešinstvo, budući da kod spomenutoga gospodina sigurnosti dovoljno ima, na prošnju ovu dragovoljno pristade.

(Po dru Jakovu Užareviću, tajniku - v. r.)

STAREŠINSKA SĚDNICA 15. STUDENOGA 1846.

U Zagrebu, 15. studenoga god. 1846. u Čitaonici, nahodećoj se u kući gospodje Ane udove grofice Sermage, deržala se je starešinska sědnica pod predsědom presvětloga gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv. Stěpana itd., kao predsědnika družtva narodne Čitaonice, i u pribitnosti prečastnoga gosp. podpredsědnika istoga družtva Mate Vukovića, opata i kanonika, i starešinah: Janka Briglevića, fiškala, doktora Dimitrie Demetra, dra i profesora Stěpana Moysesa, i fiškala Ljudevita Sinkovića.

U ovoj sědnici behu slědeće znamenite odluke učinjene:

§ 1.

Presvětli gosp. predsědnik napomenu, kako je obćenito mněnje zavladalo (kao što je sada bivši u Beču priliku imao višeputih i sam se osvědočiti), da je literarno poslovanje Narodne naše Matice od nekojega vremena zapelo, što pověrenje obćinstva u družtvo naše ne malo pobija; zato trebalo bi nastojat krivomu ovom razprostertomu mněnju što prie doskočiti, imenito pako probitačno bi bilo za tu sverhu predati obćinstvu - za upokojit ga - štampanu drugu knjigu dělah Gundulićevih ma i bez rěčnika, kog joj je družtvo ovo (kao što je i pervoj knjizi) priklopiti naměravalo. -

Starešinstvo, uvidivši valjanost ovih rěčih, privoli na prědlog svoga presvětloga predsědnika, i odluči, neka tajnici prime iz štamparie dogotovljeno delo u onoliko iztisakah, u koliko je naručeno, i neka se pobrinu za vezanje, za da knjiga što skorie na světlo izići može. O izjasnjivajućem rěčniku, budući da još gotov nije, učinit će starešinstvo drugom prilikom potrebite naredbe. -

§ 2.

Od gosp. Nikole Vakanovića, velikoga bilježnika sl. i kr. grada Karlovca, bi pročitano pismo, upravljeno na gosp. dra i profesora Stěpana Moysesa; u ovom pismu isti gospodin u ime one sume, koju bi još za posve izplatiti svoje akcie, što je za nabavljenje Narodnoga doma uzeo, ponudja za 22 for. sr. pet starih u Liki nadjenih dragocěnih zlatnih novacah, koje iz dobe rimskih carevah, koje pak ugarskih kraljevah, da bi ih družtvo Čitaonice za budući Narodni muzeum od njega prekupilo. - Starešinstvo starajući se iz svih silah da se za Narodni muzeum koliko više sabere, odluči, neka se isti novci, ako bi u istinu, kao što gosp. ponuditelj piše, vrědnost od pet i pol carska dukata imali, iz glavnice odbroji Narodnom domu upravljajućem odboru za tu sverhu 22 forinte srebra.

§ 3.

Vrědni starešina, gosp. doktor i profesor Stěpan Moyses, kao jedan od razsuditeljah za Kolo naměnjenih članakah, povrativši učredničtvu članak jedan, koi mu je razsudjenja radi podnešen bio, upotrěbi priliku ovu te uze razložno dokazivati, kako bi za ljubav sloge, koju neprestano i tako rado napominjemo, neobhodno potrebito bilo, da se književnici naši okane već jedanput različitoga načina u pisanju, kojim se i obćinstvo ne malo smutjuje, a i razprostiranje ljubavi k čitanju znatno otegotjuje, - i da se prime jednoga stanovitoga budi kog mu drago pravopisa. Nu budući da starešinstvo ovo neima ni volje ni ovlasti, da bi propisivalo pojedinim spisateljem pravila pisanja; zato bi govornik želio, da bi barem u časopisu, koi o trošku Matičinom izlazio bude, jedan stanovit pravopis ako samo priměra i izgleda radi, vladao. Sakupljeno starešinstvo rado prigerli ovo verstno mněnje i zato, da bi se sverha ova što skorie postigla, zamoli svoga presv. gosp. predsědnika, neka bi izmedju starešinah imenovao odbor, koi bi polag razlogah i po osvědočenju svom ustanovio, kakvog će se pravopisa učredničtvo Kola jedino i izključivo deržati. Presv. gosp. grof predsědnik naimenova u tu sverhu kao odbor g. g: profesora V. Babukića, dra Demetra, dra Gaja, profesore Antuna Mažuranića i dra Užarevića, s nalogom, neka gledaju stvar ovu što skorie rěšiti, da budu već u četvertak u starešinskoj sědnici mněnje svoje starešinstvu podněti mogli.

§ 4.

Gosp. dr. Demeter odpovědio je glavnicu od 2000 forintih sr. koje je iz narodne Matice posudio bio. Rok odpovědi ove minut će za tri měseca, računajući od 15. studenoga (novembra) tek. godine. (Po dru Užareviću, tajniku, v. r.)

STAREŠINSKA SĚDNICA 19. STUDENOGA 1846.

U Zagrebu, 19. studenoga god. 1846. u Čitaonici, nahodećoj se u kući gospodje Ane udove grofice Sermage, deržala se je starešinska sědnica pod predsědom prečastnoga gosp. Mate Vukovića, opata i kanonika stolne cerkve zagrebačke, kao podpredsědnika družtva narodne Čitaonice, i u pribitnosti gospode starešinah: profesora Věkoslava Babukića, profesora i kanonika Moysesa, doktora i protomedika Alekse Praunšpergera, dra Vancaša i fiškala Ferdinanda Žerjavića.

U sědnici ovoj po pročitanom protokolu starešinske skupštine od 15. studenoga t. god., slědeća se znamenita obaviše i zaključiše:

§ 1.

Gosp. blagajnik Matice, doktor Aleksa Vancaš, predao je starešinstvu devet komadah raznih starih novacah (medju njimi dva sreberna), darovanih za budući naš Narodni muzeum po gospodji Frank, stanujućoj u Zagrebu. Starěšinstvo, kao što svaki i najmanji darak na narodne sverhe naměnjeni sa zahvalnostju prima, tako je isto primilo i ovaj poklon spomenute gospodje, davši ujedno tajničtvu svomu nalog, neka novce ove stavi k ostalim novčanim sbirkam, koje se ili kupljene ili poklonjene za budući Narodni muzeum u Čitaonici ovoj čuvaju.

§ 2.

Zametnu se opet rěč o sumi onoj od hiljadu forinti srebra, koju je pokojna blažena uspomena gospodja grofica Franja Draškovićka iz glavnice Matičine u zajam uzela, - i o kojoj se sada upravo ne zna, na koga je od baštinikah presvětle pokojnice dug ovaj po smerti njezinoj prešo. - U obziru ovom, paragraf 3. sědnice starešinske od 29. listopada t. god., u toliko se je danas preinačio: neka gosp. fiskus Matice o tom nastoji, da bi izmedju baštinikah presvětle pokojnice jedan, u kog bi dovoljno poručanstva bilo, sav dug ovi na se uzeo; u protivnom pako slučaju, t. j. ako baštinici na to ne bi pristati hoteli, ili ne bi mogli, tad neka im se gorinapomenuta suma od 1000 forintih srebra propisanim zakonitim načinom odpovědi.

§ 3.

Gosp. fiškus Matice kao što mu je u starešinskoj sědnici od 29. listopada naloženo bilo, predao je danas starešinstvu svoje mněnje, da je u imetku gosp. doktora i protomedika Alekse Praunšpergera, tražećega iz glavnice Matičine 1000 forintih u zajam, podpune pupilarne sigurnosti našao. Uslěd toga bi rečenom gosp. doktoru i protomediku na posudbu zahtěvana suma dozvoljena.

§ 4.

Glede stanovnika zagrebačkoga Čukovića i žene mu (vidi par. 2. starešinske sědnice od 29. listopada t. g.), koji takodjer iz glavnice Matičine 400 forintih sr. u zajam ištu, izvěstio je sakupljene starešine gosp. fiskus, da pisma koja mu je Čuković o pasivnom stanju imetka svoga donio, nisu posve izpravna i věrodostojna. Radi toga preporučuje se rečenom Čukoviću, ako zahtěvane novce u zajam dobiti želi, neka iznese valjani izvadak svojih dugovah i neka věrodostojno dokaže, da u imetku njegovom sigurnosti za Maticu imade.

§ 5.

Gospodin blagajnik Matice izvěsti starešinstvo da je ovdašnji postolarski ceh polag učinjene otpovědi, koja se u protokolu starešinske sědnice od 29. listopada t. g. u 1. paragrafu napominje, sada već u istinu povratio sumu od 200 forintih sr. koju je iz Matičine glavnice pozajmio bio. Novci ovi, da ne bi neplodonosno i u zalud ležali, dani su odmah na kamate gospodinu dru i protomediku Aleksi Praunšpergeru.

§ 6.

Starešinstvo budući opazilo da od odlukah ovih, koje su se u starešinskih sědnicah iz unapredjenja domorodnih zavodah: Čitaonice i Matice u razno doba učinile, mnoga ni do dana današnjega izveršile se nisu, druga pako sasvim da su se zaboravila: zato naložilo je gosp. profesoru Věkoslavu Babukiću, kao bivšemu svomu tajniku, neka bi iz svih protokolah, koje je sam vodio, kratki izvadak sačinio, da bi se glede onoga, što se je u spomenutom obziru možebiti zanemarilo, još za dobe potrebite naknadne naredbe učiniti mogle.

§ 7.

Budući, kao što protokol starešinske sědnice od 15. studenoga t. g. svědoči, odredjeno da se drugi dio ukupnih dělah Ivana Gundulića, o troškovih narodne Matice već odavna doštampan, na upokojenje utemeljiteljah Matice a i svega čitajućega našega obćinstva što skorie na světlo izdade: zato je dat nalog tajničtvu neka gleda dogotoviti što k drugom dělu spada a dogotovljeno još ne bi bilo, kao što je n. pr. zavitak, naslov, predgovor, pogreške tiska itd., zatim neka se postara za koliko moguće jevtinije vezanje, i u tom obziru neka razpita kod svih ovdašnjih knjigovežah, po što bi koji rečeno delo vezati hotio.

§ 8.

Videći starešinstvo na veliku svoju žalost, da je izlaženje Ilirsko-němačkoga rěčnika, od koga je još prie pol godine pervi svezak izišo, sada iz nepoznatih mu uzrokah tako jako zapelo, da se time već i isto pověrenje k narodnoj Matici, a i k starešinstvu ovom koi š njome upravlja, u obćinstvu ne malo pobija, - i želeći zlu ovomu po mogućnosti doskočiti, za da se ne bi iz njega za domorodnu stvar još i gorjega zla porodilo - dalo je zato naputak tajniku svomu Stanku Vrazu, neka gosp. profesora Antuna Mažuranića, koi je iz čistoga domoljubja i nekoristoljubive pripravnosti izpravljanje i nadopunjavanje rukopisa Drobnićeva na se uzeo, upita: kakovi uz uzroci što je izdavanje Rěčnika toliko zapelo, a kakova su po mněnju njegovom sredstva kojim bi se uzroci ovi ukloniti mogli, - i u obće kojim bi se načinom započelo pak sad pretergnuto izdavanje spomenutoga Rěčnika unaprěditi dalo? - Starešinstvo, ako bi potrebito bilo, neće štediti ni novčanih žertvah i pripravno će biti učiniti sva moguća, za ukloniti zapreke, koje bi bile, i za uskoriti izdavanje spomenutoga Rěčnika.

§ 9.

Nekoja gospoda članovi sl. ovoga starešinstva izjavivši, da im je iz osobitih uzrokih neprilično i mučno u četvertak u starešinske sědnice dolaziti, i s toga da bi želili da se obderžavanje istih sědnicah na drugi koi dan prenese: bi obćenitim privoljenjem zaključeno, neka se u buduće starešinske sědnice svakoga ponedeljka derže.

§ 10.

Učredniku časopisa Kolo, koi će se o trošku narodne Matice izdavati, bi preporučeno, za potaknuti i umnožati opet poverenje obćinstva k družtvenom ovom zavodu, neka nastoji pervu knjigu što skorie prirediti i u štampu dati; za tu sverhu neka se do dojduće starešinske sědnice u ovdašnjih štampariah izvesti o troškovih štampe, za da i u tom obziru kadro bude starešinstvo potrebite naredbe učiniti. - A budući da se je - barem iz pervine nadati velikoj prodji istoga časopisa - zato je zaključeno, neka se iz perve knjige štampa 1000 iztisakah, i to kloneći se izlišnih troškovah i izpraznoga velelepja, neka se štampaju svi ekzemplari na jednakom navadnom papiru.

§ 11.

Gospodin tajnik Stanko Vraz, kao učrednik časopisa Kolo, neka o člancih za Kolo namenjenih, sad ih od razsuditeljah natrag dobije, starešinstvu u sědnici sakupljenom, svagda uredno izvěstje podnosi.

§ 12.

Gospodin profesor Věkoslav Babukić izvěstio je starešinstvo, da je za ustanoviti jedan stalni pravopis za Kolo, u prošastoj sědnici naimenovani odbor, sklopljen iz g. g. Babukića, dra Demetra, dra Gaja, prof. Antuna Mažuranića i dra Jakova Užarevića, sastao se i po datom sebi nalogu velevažnu ovu stvar savestno rěšiti nastojao; imenito da su članovi istoga odbora iz dovoljno jurve poznatih i valjanih razlogah, kojih budući da su u javnih listovih i po spisih zadosta već pretresani, ovdi potanko izbrajati suviše bi bilo, razsudivši još jedanput ozbiljno sve razloge i imavši poglavito slogu na umu, zatim za ukloniti tegobe u čitanju, na koje se odaslane tužbe dižu, u tom se složili: neka se uměsto nemoga ě u Kolu izključivo upotrebljuje nemo a; uměsto ie ili je neka se gotovo obće primljeni bilježeni ě piše; da to isto uměsto ieh i iem, što su sada u pluralu nekoji pisci naši upotrebljavati počeli, neka se učrednik Kola služi prostim dosadanjim ih i im. -

Starešinstvo odobri osnovu ovu, i da bi ona i ostalim našim spisateljem omilila, te jednom sloge radi obćenito se primila, preporučilo je gospodinu profesoru Babukiću, neka o predmetu ovom obširno probesědi u Danici ili, ako to moguće ne bi bilo, a ono u samom Kolu.

(Po dru J. Užareviću, tajniku).

Priredio Stjepan Laljak