Starešinske sednice u listopadu 1846.

Starešinske sednice u listopadu 1846.

Sa zapisnikom 58. sjednice od 23. prosinca 1845. (u prošlom broju »Vijenca«) završio je kontinuitet od 44. do 58. starješinske sjednice, što su bile održavane od 8. svibnja do 23. prosinca 1845, kada je sazvan obćeniti sabor Čitaonice za 26. siječnja 1846. godine. No, kontinuitet je sjednica prekinut: nedostaju zapisnici od siječnja do listopada 1846, ne zna se što je sve odlučeno na obćenitom saboru i koliko je sjednica održano do listopada. Zapisnici nakon 6. listopada 1846. opet su pisani rukom Jakova Užarevića, tajnika Čitaonice i Matice, i nemaju - kao dotad - redni broj sjednice, nego samo datum. Ostaje devetomjesečna praznina u radu Čitaonice i Matice ilirske. Malo je vjerojatno da su zapisnici za to razdoblje sačuvani, jer ih u NSK i Arhivu nema. Što se, dakle, događalo s Maticom u to doba?

Prva važna novost za tih devet mjeseci bila je tiskanje Drobnićeva Rječnika. Vjekoslav Babukić, potpisan kao »tajnik sl. družtva narodne čitaonice zagrebačke« u Gajevoj »Danici« (br. 26 od 27. lipnja 1846), ovako najavljuje izlazak prvoga sveska Drobnićeva Rječnika, ujedno opravdavajući polugodišnje kašnjenje: »Ilirsko-nĐmačko-talianski Mali rĐčnik od Josipa Drobnića - svezak parvi, troškom Matice Ilirske. U Beču. Tiskom jermenskoga manastira, 160 str. od A do Naspavati se - već je gotov i u kratkom će ga svakolika p. n. gospoda predbrojnici, što su se na svezke predbrojili, u ruke dobiti. Tisak je čist i knjižica u istinu spretna, da se može uzporediti sa proizvodi ostaloga sa ukusom izobraženoga svĐta. »...S koga uzroka zaostade to dĐlo? - Odgovaram: Želja goruća i prekoredna, u govoru stojeći rĐčnik čim prie na svĐt izdati, nevidjaše nebrojenih zaprekah, koje se kao kule nagromilaše... (...) Najglavnii pako uzrok... jest dalečina mĐsta, gdĐse isti rĐčnik štampa... poradi tiskarske korrekture, jer se iz Beča ovamo i natrag šalje, da dĐlo čim savaršenie izide, - gubi se naravno mnogo vremena.«

Zapisnici sjednica od 6, 15. i 25. listopada 1846. svjedoče da je Matica - iako je još nije potvrdio kralj - opet oživjela i nastavila svoju plodnu djelatnost te doznajemo i ostale važne promjene. Bivši tajnik Vjekoslav Babukić postao je 1. listopada 1846. prvi profesor hrvatskoga jezika na zagrebačkoj Pravoslovnoj akademiji, odsada zapisnike kao tajnik Čitaonice opet potpisuje Jakov Užarević, za Kolo je kao tajnik zadužen Stanko Vraz, a među novim starješinama prvi put srećemo ime Ambroza Vranyczanyja, budućega predsjednika Matice ilirske... Matičine snage usmjerene su na časopis Kolo, izdavanje svjedočanstava dosadašnjem tajniku Babukiću i Prausu, uredniku njemačkih novina u Zagrebu te odobrenju zajma Dragutinu Seljanu, dok Čitaonicu zaokuplja smještanje i raspored knjiga u knjižnici...

STAREŠINSKA S#EDNICA 6. X. 1846.

U Zagrebu, dana 6. listopada 1846. u kući gospodje Ane udove grofice Sermage - u Čitaonici, bila je starešinska sĐdnica pod predsĐdom gosp. grofa Janka Draškovića Trakostjanskoga, c. kr. komornika i viteza reda sv. StĐpana itd., i u prisutnosti g. g. starešinah: profesora VĐkoslava Babukića, dra Ljudevita Gaja, dra i profesora StĐpana Moysesa, fiškala Ljudevita Sinkovića, dra i fizika Alekse Vancaša, vlastelina Ambroza Vranyczanya i Franje Zengevalla, komeša biskupskoga. PresvĐtli gosp. grof predsĐdnik, otvorivši sĐdnicu, izjavi da je starešine za danas poglavito zato sazvao, da bi buduće dĐlovanje u prošastom obćenitom saboru novonaimenovanih tajnikah u smislu i duhu u istom saboru većinom odvetah odobrene osnove potanje još ustanovili, za da se poslovi, dočim će ih odsela dvojica voditi, na štetu domorodnih zavodah: Čitaonice i Matice, po nesporazumljenju ne bi obustavili ili poremetili. Usled toga učinjene su slĐdeće odluke:

§ 1.

O trošku Matice po družtvu Čitaonice izdate i još dosada kao nerazprodane u upravi nahodeće se knjige neka bivši gosp. tajnik, profesor Babukić, točno prebrojene i popisane svojim u tajničtvu naslĐdnikom izruči. Novi tajnici, posvĐdočivši pismeno, kakovih su i koliko knjigah od gosp. prof. Babukića primili, dati će u buduće nad poverenimi sebi knjigami, i starat se da se na korist Matičine glavnice prometnu.

Gosp. prof. Babukić, kao bivši dosada tajnik, obećao je da će za knjige, koje je za tajničtva svoga na različita mĐsta na razprodavanja razaslao i na dalje skrb imati, i koncem tekuće godine o svih knjigah kako dosada prodanih tako i koje do onoga roka još prodao bude, račun zaglaviti i podnĐti ga starešinstvu sl. ovoga družtva.

§ 2.

O svih stvarih, koje družtvo Čitaonice u svojih sobah kao vlastitost svoju posĐduje, kao što su: ormari, stolovi, stolci, slike, mappe, svĐtnjaci i drugo pokućtvo, prie nego će se novim tajnikom predati, neka se točan inventar napravi. - Knjige pako, koje se u knjižnici Čitaonice nalaze, neka se radi laglje i sversi shodnie porabe oniuh, koji bi se njimi služiti hoteli, polag pravilah kakova su u drugih dobro uredjenih bibliotekah u običaju, popišu i registriraju.

§ 3.

Ovom prigodom obeća presvĐtli gosp. grof. predsĐdnik, koi ovih danah u Beč namerava, da čim se iz prestolnoga ovoga grada ovamo povrati, da će opet knjižnicu Čitaonice darom od nekoliko stotinah knjigah umnožati. Ovo novo jasno svedočanstvo obće poznate darežljivosti presv. gosp. grofa predsĐdnika, komu jedinom družtvo Čitaonice i isti postanak knjižnica svoje zahvaliti imade, starešinstvo iskrenim uzklikom od zahvalnosti pozdravi.

§ 4.

Povede se govor o tom, kako bi se imao nazvati časopis, koga je družtvo Čitaonice o trošku Matičinom izdavati naumilo. I tu, da se ne bi od strane sl. kralj. cenzure namišljenom tomu izdavanju zapreke kakove stavile, kad bi se proglasilo, da će upravo periodično dĐlo s osobitim novim imenom i pridevkom »časopisa« na ustanovljene roke izlaziti, - zato starešinstvo složi se u tom, neka se nastavi kao »Kolo«, koje je i onako bez svake zapreke, da bogme ne pod naslovom časopisa nego samo »sastavakah za književnost itd.« već u triput izišlo, zatim pako iz raznih izdateljem poznatih uzrokah izlaziti prestalo. - Što nekoji od g. g. starešinah predložiše, da bi se odmah privilegium iskao na izdavanje časopisa, na to većina sakupljenih starešinah nemogaše pristati, jedno zato da se ne bi time izdavanje do bog zna kada odgodilo, drugo pako zato da ne bi višja vlast prigovorila, kako družtvo Čitaonice - koje još višjega potverdjenja neima - urednoga časopisa izdavati može. Iz svega slĐdio je rezultat: da će starešinstvo poterpit se i onda stopram moliti za privilegium časopisa, dok nam se od previšnjega mĐsta dozvoli utemeljenje učenoga družtva, čemu se do skora nadamo, dotle pako neka se izdavanje »Kola« pod priašnjim naslovom bez naznačenja »časopisa« nastavi.

§ 5.

U Pravilih za tajnika izradjenih i u prošastoj obćenitoj skupštini od 30. rujna odobrenih, ustanovljeno je medju ostalimi i to, da se po starešinstvu pregledati moraju svi za »Kolo« namĐnjeni članci radi toga, da se u njih ne bi slučajno podkralo i štampalo štogod takovoga, što bi ovom institutu i u obće narodnoj stvari na koigod način škoditi moglo. Starešinstvo danas sakupljeno izabra za ovo pregledavanje sastavakah za »Kolo« namĐnjenih izmedju sebe gospodu dra Demetra, prof. Babukića i dra i prof. Moysesa, od kojih će po abecednom redu pervi gosp. prof. Babukić čitati podnešene mu sastavke, zatim s pismenim svojim mnĐnjem dostavljati ih dru Demetru, ovaj isto tako prof. Moysesu. Na posledku će ukupno mnĐnje svoje starešinstvu podnositi, koje će ih izručiti učredniku i tajniku svomu, da š njimi dalnje potrebite naredbe štampanja radi čini.

§ 6.

Osnova, saderžavajuća Pravila, polag kojih će se u buduće tajnici družtva Čitaonice vladat i izabirati, neka se onako kako što se je u onomadnoj obćenitoj skupštini pročitalo; u protokol uversti i tu neka se naročito izrekne da je ista osnova od parve do poslĐdnje točke većinom odvetah (sa 27 odvetah proti 4) odobrena i primljena.

§ 7.

Gospodin VĐkoslav Babukić, bivši tajnik Čitaonice od postanka njezinoga pak do 1. listopada god. 1846., kojega je dana kao milostivo naimenovani profesor uzpeo se na katedru narodnoga jezika u kralj. Akademii zagrebačkoj, oprostivši se kao tajnik sa starešinstvom i zahvalivši na ljubavi i povĐrenju, koje je kako od strane predsĐdničtva tako i od strane starešinstva i svega Družtva za sve vrĐme tajničtva svoga uživao - zamoli sad sl. starešinstvo da kao što mu je verhu službe i delovanja njegova do konca travnja meseca godine 1845. pismeno svĐdočanstvo dalo (izdato 1. svibnja god. 1845.), tako neka bi mu dostojalo posvĐdočit još i službu i dĐlovanje, vladanje i ponašanje njegovo od spomenutoga roka, t. j. od 1. svibnja god. 1845. do dana kojega je od tajničtva odstupio. -

PredsĐdničtvo i starešinstvo, uvidivši pravednu želju bivšega svoga tajnika, a nemogavši odolĐti ni vlastitomu nagonu serca svoga, koi ga nuka na priznavanje verlih zaslugah, koje je rečeni profesor kao tajnik družtva Čitaonice steko, rado privoli na čednu prošnju njegovu i izdade mu zato polag čiste svoje savĐsti sledeće svĐdočanstvo:

»Mi predsĐdnik, podpredsĐdnik i upravljajući starešine družtva narodne Čitaonice zagrebačke, umoljeni po gospodinu Vekoslavu Babukiću, zakletom advokatu i kr. profesoru pri zagrebačkoj Akademii znanostih, kao bivšemu tajniku iste naše Čitaonice, da mu zaslugam, vladanju i ponašanju njegovom primĐrno svĐdočanstvo damo, - ne možemo ino, nego po čistoj duši i savesti opet ponovit i potverditi sva ona koja u svedočanstvu, podĐljenom mu 1. svibnja 1845. godine, jurve rekosmo, a k tomu dodati još i to da se je on kao tajnik i od onoga dana, gde mu spomenuto svedočanstvo izdadosmo, tja do danas, gde u drugu velečastnu po Nj. veličanstvu podĐljenu mu službu stupa, u izveršivanju svojih dužnostih, u obavljanju raznoverstnih i mučnih poslovah, u druževnom obćenju, - rĐčjom: u svemu što čovĐka verstnim čovekom i vernim, točnim i sdušnim službenikom čini, tako i do ovoga roka, gde se s nami oprašta, od svagda odlikovao da sve one hvale koje mu u gorispomenutom svĐdočanstvu od 1. svibnja pr. god. dadosmo, rado i mirnom savĐstju opet podpisujemo. Dato u Zagrebu, itd...« (po dru Užareviću).

STAREŠINSKA S#EDNICA 15.X.1846.

U Zagrebu, dana 15. listopada god. 1846. u Čitaonici, nahodećoj se u kući gospodje Ane udove Sermage, deržala se je starešinska sĐdnica pod predsĐdom prečastnoga gospodina Mate Vukovića, opata i kanonika cerkve zagrebačke, i u pribitnosti gospode starešinah: profesora VĐkoslava Babukića, dra Dimitrie Demetra, protomedika Alekse Praunšpergera i fiškala Ljudevita Sinkovića. - U ovom starešinskom zboru pretresani su slĐdeći predmeti i obavljeni sa sledećimi učinjenimi odlukami:

§ 1.

Zametnu se ponajprie rĐč, kako bi, za sversi shodno urediti moći knjižnicu Čitaonice, neobhodno potrebito bilo nabaviti spretniih imenito užjih ormarah, koji bi do zida manje prostora zauzimali i u kojih bi se knjige, kao što pravilno registriranje iziskuje, u jednom redu razverstiti mogle, dočim u dosadanjih širokih i dosta nespretnih ormarih u dva i tri reda nagomilane leže, na velike težkoće pri traženju ove ili one knjige. Danas sakupljene, bivše starešine, uvidivši valjanost ovih razlogah, a i osvĐdočeni da će za družtvenu knjižnicu pak i za knjige, koje se o trošku Matičinom izdaju, od dana do dana više prostora trebovati, pristadoše jednoglasno na to, i radi toga izaslaše izmedju sebe gospodinu prof. VĐkoslavu Babukiću i gosp. fiškalu Ljudevitu Sinkoviću s razlogom, neka u budućem stanu Čitaonice razmotre u tom obziru sve okolnosti, i dojdućom prilikom na to podnesu mnĐnje svoje sl. starešinstvu, koje će zatim potanko razsudivši sve, konačno odlučiti, da li će se novi ormari, koliko i kakovi naručiti.

§ 2.

UslĐd toga, dok se stvar ova nerĐši, i da se ne bi posao uzalud podvostručivao, bi zaključak priašnje sĐdnice glede registriranja biblioteke tako preinačen: neka se za sada knjige samo popišu, a registriranje neka se odgodi, dok se Čitaonica u novi svoj stan u narodnom Domu o novom lĐtu neprenese, što će i radi toga probitačnie biti, jer će se onda ujedno u registar uverstiti moći i one knjige, kojimi je presvetli gosp. grof predsĐdnik velikodušno obećao da će opet knjižnicu družtvenu umnožati.

§ 3.

VrĐdni član i starešina družtva ovoga, gosp. dr. i protomedik Aleksa Praunšperger, učini prĐdlog jedan, kog je - kao što reče - želio bio doduše već učiniti u prošastoj glavnoj skupštini 30. rujna, nu budući da mu je poradi kratkoće vremena nemoguće bilo, odgodio je to do sgodne prilike. U današnjoj daklem starešinskoj sĐdnici učini svoj prĐdlog, koi u tom sastojaše: da bi se gospodinu Josipu Prausu, kao uredniku nĐmačkih zagrebačkih novinah, koi je u istih listovih za obranu narodnosti i domovine naše proti opadanjem protivnikah veštim i neustrašivim svojim perom toliko jurve učinio, od strane narodnoga ovoga družtva, budi kakovo odlikovanje izkazalo, kao u znamenje, da ono velike zasluge njegove glede narodne naše stvari priznaje i da ih cĐniti znade; i s toga da bi se odmah, kad to nije u onomadnoj glavnoj skupštini moguće bilo, sada iz starešinske ove sĐdnice ili za začastnoga člana Čitaonice ili za dionika Matice naimenovao.

Sakupljene starešine uvidiše doduše pravednost toga predloga i zahtĐvanja i jednodušno izjaviše, da od svega serca rado pristaju na mnĐnje svoga prevrĐdnoga u starešinstvu druga gosp. protomedika; nu ipak da bi se stvar ova s uplivom cĐloga družtva i čim dostojnie rĐšila, bi nakon kratkoga prepiranja zaključeno: predmet ovaj odgoditi do pervoga budućeg javnoga sabora družtva ovoga, koi će se polag Pravilah imat obderžavati dojdućega mĐseca sĐčnja god. 1847. - Ondi neka se stvar ova glavnoj skupštini podnese, i ovo družtvo neka odluči, kakovo bi se odlikovanje spomenutom gospodinu uredniku učiniti imalo.

§ 4.

Uredničtvu povremenoga časopisa, kog je družtvo Čitaonice naumilo o trošku Matičinom pod imenom »Kolo« izdavati, bi preporučeno, neka nastoji izdavanje ovo uskoriti tako, da bi s početkom dojduće godine 1847. barem već jedan svezak na svĐtlo izići mogao. Učredničtvo obeća da će, kao što to i dužnost njegova iziskuje, oko toga pomnjivo i koliko mu moguće bude nastojati, i radi toga istom prilikom i predade članovom odredjenim za čitanje i razsudjivanje članakah za »Kolo« namenjenih, dva jurve priredjena sastavka s molbom, da bi ih što beržje pročitali i sud svoj o njima izrekli, za da se odmah kralj. cenzuri a zatim u štampariu dati mogu.

§ 5.

O načinu kako će se »Kolo« izdavati. - Budući da su već u osnovi u poslednjem obćenitom saboru primljenoj potanko poračunani i troškovi, s kojimi će izdavanje časopisa skopčano biti, a i dohodci, koje će vĐrojatno isti časopis donositi, i budući da nadalje i isto dostojanstvo domorodnoga zavoda družtva Čitaonice to iziskuje, - bi zaključeno: neka se isti časopis bez svake prenumeracie izdaje, i u formatu, u kom je »Kolo« odprie jurve izlazilo, i to tako, da dva svezka jedan dio budu sačinjala. (Po dru Užareviću, tajniku)

STAREŠINSKA S#EDNICA 25.X.1846.

U Zagrebu, dana 25. listopada god. 1846. u kući gospodje Ane udove grofice Sermage, u Čitaonici obderžavala se je starešinska sĐdnica pod predsedom prečastnoga gosp. opata i kanonika Mate Vukovića, kao podpredsĐdnika narodnoga družtva Čitaonice zagrebačke, i u pribitnosti slĐdeće gospode starešinah: Janka Goleše, kanonika; dra i profesora StĐpana Moysesa; VĐkoslava Babukića, profesora; dra Dimitrie Demetra; dra Ljudevita Gaja; Anastasa Popovića, tergovca i gradjanina; Alekse Praunšpergera, dra i protomedika; Ljudevita Sinkovića, fiškala; dra Alekse Vancaša; dra Ambroza Vranyczanya, vlastelina; i Franje Zengevala, biskupskoga dvorskoga sudca.

U pribitnosti tolikih u izvanrednom broju sakupljenih uglednih starešinah bi pročitana ponajprie zapisnica onomadne starešinske sĐdnice od 15. listopada. Gospoda starešine, saslušavši ju, uzeše u pretres pojedine paragrafe spomenute sednice, i nakon zanimivoga vĐćanja učiniše u njima nekoje, kao što pronadjoše, potrebite promene. Imenito

§ 1.

Glede odluke o pervom paragrafu prošaste starešinske sĐdnice saderžane: Gospoda starešine VĐkoslav Babukić i Ljudevit Sinković izvestiše starešinstvo, da su dati sebi nalog poradi ormarah, koji bi se za družtvenu knjižnicu namaknuti imali, jurve izveršili; tako da su pregledali budući stan Čitaonice naše, proračunali polag zidovah, koliko bi se i kakovih ormarah ondi smĐstiti moglo; zatim da su se porazgovorili sa stolarom pošto će jedan ormar polag priobćene mu osnove napraviti moći itd. Na ovo uze starešinstvo stvar ovu opet danas u ozbiljno pretresanje, te obazrevši se i na financialno stanje Čitaonice, i na mnoge troškove koje ona već i sada namirivati mora; razsudivši da novi ormari za koje stolar i onako odveć mnogo ište, za sada nisu još neobhodno potrebiti, budući da se knjige koje Čitaonica upravo imade, pri dobrom nastojanju u dosadašnje ormare spraviti mogu, a o trošku Matičinom izdate i za prodaju namĐnjene knjige i onako u ormare nespadaju nego u sanduke a budući najposle neizvestno i to, hoće li Čitaonica u Narodnom domu za svagda stan svoj imati, - bi napokon zaključeno: neka se iz navedenih ovih razlogah za sada još ormari nenaručuju; medjutim pako, ako bi se knjižnica na toliko namnožala, da bi u dosadašnjih ormarih prostor za knjige premalen bio, neka se za vrĐme, dok nam se okolnosti ne bi poboljšale, na ormare koje sad imamo i koji su ionako dosta nizki, metnu proste police i po ovima razredile knjige, koje u ormarih prostora neimaju.

§ 2.

Pri tretjem paragrafu predposlednje starešinske sĐdnice, u kojem se govori o odlikovanju koje bi se učredniku ovdašnjih nĐmačkih novinah gosp. Jos. Prausu od strane ovoga družtva izkazati imalo, zametnu se vĐćanje kojega rezultat biaše taj: neka se nameravano ovo odlikovanje ne bi, kao što se je u prošastoj sĐdnici zaključilo, do dojdućega obćenitoga sabora družtva ovoga odgodilo, nego neka starešinstvo, budući da vlast tomu imade, samo to obavi onako, kao što mu se najbolje i sversi najshodnie vidilo bude. I s toga dakle jednoglasnim privoljenjem sakupljenih starešinah bi u tom poslu učinjena odluka: da starešinstvo narodnoga družtva Čitaonice zagrebačke urednika nĐmačkih ovdašnjih novinah, gospodina Jos. Prausa, uvažavajući mnoge one zasluge, koje je on smĐlo i neustrašivo braneći u istih listovih narodnost i narodne naše interese proti opadanju i opakim nameram protivnikah naših sebi steko, i želeći mu pokazati da ono redke njegove zasluge cĐniti umie, uverstjuje ga - kad nije u stanju drugim mu jasnijim načinom priznanje svoje očitovati - medju prave utemeljitelje Narodne Matice Ilirske, podĐljujući mu time ujedno sva prava i dobročinstva koja i ostali pravi utemeljitelji Matice uživaju.

§ 3.

Bi pročitano pismo koje je presvĐtli gospodin grof i predsĐdnik družtva ovoga Janko Drašković na sl. ovo starešinstvo upravio. U pismu ovom moli gosp. grof i predsednik, da bi se starešinstvo sklonilo pod jamstvom njegovim posuditi gosp. Dragutinu Seljanu onih 200 for. srebra, koje je isti vredni naš spisatelj (kao što svedoči protokol odborne sednice od rujna t. g.) već od jesenas iskao u zajam. Pismo presvetloga. gosp. grofa i predsednika glasi ovako:

»Prečastno starešinstvo!

Uvidivši ovdi dielo, koje Dragutin Seljan izdaje, moram mu svĐdočiti, da jest verlo koristno za narod i važno za izobražavanje školsko; dakle da sasvim spada na poručanstvo naše, i da je zadaća naša. Ja bi mogao bio ove zahtĐvane novce sam izdatelju položiti, nu onda ne bi zasluga Družtva bila, i dao bi taj čin povod neugodnoj kriki u književnom vilajetu, gde i onako Matici predbacivaju, da je malo šta od tolikih prinesakah vidjeti. Molim indi prečasno starešinstvo, da bi ste odmah na ovo dugovanje izvolili ovih 200 for. srebra poslati, buduć izdatelj do 26. predplatu nadoknaditi i sveršiti mora. Iz Beča, 16. listopada 1846. (Podpis: Grof Janko Drašković, s. r.)«

Preporuki ovoj presv. gosp. grofa i predsednika priklopljena je obligatoria gosp. Dragutina Seljana slĐdećega saderžaja:

»Obligatoria

Verhu 200 for. sr., velim: dvie stotine forinti u srebru, koje sam zdola podpisani, kod izdavanja zemljovidah za izplatjanje potriebujući gotovih novacah, od slavnoga odbora domorodne Matice posudio. Obvezujem se s cielim mojim imetkom, da ću spomenuta 200 for. C. M. rečenom odboru Matice domorodne odmah po izdanju i zatim prodanju Zemljovidah zahvalnostju povratiti. U Beču, dana 15. listopada 1846. Podpis: Dragutin Seljan, s. r (s pečatom)«

Na koncu obligatorie dodato je jamstvo presv. gosp. grofa i predsednika slĐdećimi rĐčmi:

»Da za sigurnost Matice jamčim vratjanje Glavnice i kamate na rok pol godine; i ob tim se zavezujem, da ako gosp. Seljan svoje dugovanje izbavil ne bi do pol godine, da ja mĐsto njega izpravim dužnost njegovu. (Podpis: Grof Janko Drašković, s. r.)«

U današnjoj odbornoj sĐdnici sakupljene bivše starešine, razabravši i zrelo razsudivši sva ova, učiniše nakon kratkoga vĐćanja slĐdeću odluku:

»Budući da za sumu ovu od 200 for. srebra, koju g. Dragutin Seljan od sl. starešinstva Nar. družtva Čitaonice zagrebačke iz glavnice Matičine u zajam ište, a tako isto i za pripadajuće kamate presvetli gosp. grof i predsĐdnik družtva ovoga, Janko Drašković jamči, - a izvan toga se i svi gorinaznačeni starešine obvezuju, da će u skrajnjem slučaju, ako bi do toga došlo, oni sumu ovu i kamate Matici povratiti: zato bi zaključeno, neka se gospodinu Dragutinu Seljanu zahtĐvana ova suma od 200 for. srebra u zajam dade. I usled toga nalaže se gospodinu blagajniku Matice, neka ista novce odbroji, za da se onamo, kamo treba, što beržje, pošalju.« (po dru Užareviću).

Priredio Stjepan Laljak