Drsko i energično

Doberman, red. Jan Kounen

Ovaj urbani vestern o divljoj hordi pakira stripovsku estetiku u vrlo jednostavnu priču — karizmatični kriminalac Doberman (Vincent Cassel) vođa je ozloglašene nihilističke bande koja u junkerskoj speed zabavi obavlja lančanu pljačku banaka. Taj hiper-nabijeni prikaz života podzemlja, zasnovan na Pulp fiction matrici, prelazi u ekstremno nasilan, bezuman i apsurdan spoj Rođenih ubojica sa Zekoslavom mrkvom. Jer likovi, počevši od dobrog-lošeg momka Dobermana (koji još kao dojenče dobiva vilinski dar — pištolj, i poslije izrasta u mitskoga ratnika u borbi za nadmoćni koncept), preko njegove Bonnie & Clyde polovice — gluhonijeme i psihotične ciganke Nat (prekrasna i putena Monica Bellucci) te mahnita sadizma fašistoidna policajca koji im je na tragu (Tcheky Kayro), koji se scenaristički očigledno trudio biti opakiji od onog nenadmašnog Oldmanova u Bessonovu Leoneu, pa sve do karikaturalno-papirnatih karaktera bande (svećenik-ubojica, transvestitska princeza, grubijan bolesno vezan uz psa), odreda su sintetični i bez snage. Uz očigledne scenarističke rupe, sa simplificiranim i brutalnim pogledom na ljudsko ponašanje, pritom više polažući na impozantnu atraktivnost stila negoli na sociološku studiju morala, Dobermana ne treba shvaćati odveć ozbiljno. Jer vizualno se očigledno oslanjajući na recentne kulturalne ikone Trainspottinga, Ubojita života Rogera Avaryja (s odličnim Jean-Hugues Angladom) ili iskričavost Guya Ritchieja, pruža nam drzak i naenergiziran produkt koji ljubiteljima tarantinovske imaginacije pruža sat i pol ne za svačiji želudac zabave.

Katarina Marić