GM hrana

GM hrana

Pro Mičurina

Pred puno let, u vreme kad je Acid House tekar počinjal, gledal sam intervju z šefom Psychic TV koji je na pitanje da l' puši marihuanu rekel, zaprepašteno: »Ja?«, a onda je dodal: »Ja ne uzimam niš prirodno!« To! Kad bumo prestali koristit prirodne stvari? Kad bumo pustili prirodu da živi bez nas, kad bumo prestali žderat sve kaj živi na ovom planetu?

1.

Nebi htel da me se zbog ljudih kaj su poginuli u Ukrajini krivo shvati, al — onaj dan kad su javili da je f Černobilu došlo do jebade i da radioaktivni oblak dolazi i k nama, ja sam se osečal svečano. Dobro se sečam — bila je nedjelja, vreme oblačno, grad prazan, sve nekak tiho, napeto. Ljudi su se bojali izač van, sedili su doma i slušali radio i TV da čuju je došlo vreme da se umre f najtežjim mukama. Na tržnici samo kumice — dajeju rotkvice, mladi luk i šalatu, čak i šafrane i drugo cveče za badav — takitak niko ni htel kupovat zato kaj su neutroni prošišali kroz njih. A ja sam znal da se taj dan sve promenilo i da čovečanstvo više nebu kak je bilo. Posledice? A ko zna. Ja samo mislim da je količina radijacije kaj smo ju svi primili bila idealno dozirana — svi smo živi, samo kaj smo drukčiji. Sve je na svetu posle toga genetski zmodificirano — i rotkva i šalata i ljudi.

2.

Stajal sam nedavno z jednim društvom na Portobello Roadu u Londonu i u krugu se pronosil skunk iliti nederwiet, genetski modificirana marihuana z jako velkim postotkom tetrahidrokanabinola. Kak to udara, čovječe! Negdje početkom devedesetih je neko jako pametni f Holandiji genetskom intervencijom napravil tu novu travu. A gdi bi neg tam? Pa bar oni imaju tradiciju takve alkemije kaj je skoro proizvela crni tulipan! I ne samo to: tam je trava na pol legalizirana — možeš pušit, al nesmeš uzgajat. E, onda je taj neko pametni napravil tu travu da ju, kaj prvo, možeš uzgajat doma, a kaj drugo, da bu jaka...

E, i stajal sam tam: okolo nas mjuza — Acid House dere, sve sintetizirani kompjutorski zvuk, je, i svi nekaj jedemo — stoposto GM panju. Ono imaš, na primer hot-dog. Pecivo od plastike, kobasa od... nečeg, odozgora luk, paradajz, krastavci i kaj ja znam, a poznaš da je paradajz ili krastavac po farbi (ko prava!) i po formi (kaj sa slike!). Istinabok, da nema kemijski napravljenog semfa il kečapa il čilija il karija ili tak nekaj, čuj, teško da bi mogel reč da si jel nekaj kaj ima okus (tu sam skroz shvatil onaj rat za mirodije). Al si za sitnu lovu sit i možeš uživat! Kaj ti drugo treba?

Tu sam pogledal okolo sebe — na cesti u taj čas stoji milijun i pol ljudih. Pa ko bi to nahranil z pravim pajcekima, picekima, z pravom mrkvom, pšenicom... Ko bi celo čovečanstvo nahranil uopče, z bilo čim? U Zagrebu je za vreme Univerzijade svečano proglašen petmilijarditi čovek, a samo deset let posle f Sarajevu se rodil šestmilijarditi!

3.

Znam da su i u proizvodnji GM hrane ko u svemu mučke kapitala, da buju razvijeni ucenjivali siromašne z semenom, da su na intervenciju zelenih morali napravit tak da modificirane biljke ne budeju sterilne (kaj bi možda bilo bolje) neg da se možeju razmnožavat. Al to je stvar kapitala koji je uvek isti, kaj god da dela. Znam da bude celi ekosustav doživel promene. Bude? Ma promene su več tu. Pa i moj maček jede produkte genetskog inženjeringa. I kaj? Tu smo, živi smo i volimo se. A on kaka ostatke GM hrane. Na tu kakicu dojdeju crvi i uključuju se u sistem. Crve jedeju ježeki f parku i ptice. Njih jede opet neka druga živina il crvi. I svi su doživeli promenu. Kakvu? Ne znam, al baš zato mi je to dobro.

Joj, kaj bi dal da je Mičurin sad živ! Čarobnjak z biljkama, kaj je pšenicu sijal f Sibiru da mu je rasla kaj f Slavoniji, kaj je čak i Ostapa Bendera nadahnul da pripoveda kak bu za jedan kolhoz napravil biljku kaj bu joj pod zemljom krumpir, a gore da bu paradajz. Nektarine bi za njega bile sitnica, a onaj japanski kockasti paradajz čista zajebancija za napravit. On bi čak i virus side uzgojil tak da bi bil jestivi. Čak i dobar za zdravlje.

Je to zdravo? Kaj bu z nama bilo? To niko ne zna i život zato ima smisla. Jer mene užasava kad neko planira razvoj čovečanstva ili naroda ili individue. To uvek završava u totalitarizmu. A ovak, još niko pojma nema kakvi buju novi ljudi kaj su odrasli na GM hrani, kolko buju visoki, kakav bu im mozak, kaj buju mislili. I sve to ide prema jednom cilju — da prestanemo jest prirodne stvari, da na »gurmana« kaj ždere zaklano tele i sladokusački kenja o finom okusu hračnemo jer je divljak, da samo trgnemo tabletu-dve i idemo dalje. Da na nabavu, pripremu, konzumaciju, probavu hrane i higijenu ne trošimo šest sati na dan neg šest minuta. A onda z ljudima niko nemre vladat. GM je prvi korak.

Borivoj Radaković