Nemam dinamo

Nemam dinamo

U jednu lijepu noć, dok još nismo imali Dinamo, gledao sam paprene Radakovićeve Bad Blue Boys, i onda kroz još jednu lijepu zagrebačku noć gazio pedale mojeg »bianchija«, a dva supijana pisca i draga mi čovjeka, s kojima se netom rastadoh, dovikuju preko Jelatschitsch-platza za mnom: Vratite mu Dinamo, vratite mu Dinamo...

Dinamo ja, doduše, imam negdje u podrumu već godinama, i feral itd., itd., čak i onaj čistam fest poljski gepekček z gumilastikom, no! Al kaj. Čovek se treba odlučit, jer bicoš mi treba non-stop, a kod Fumića (ča je voga bičikletu de korša skupa z mojin pretelon Cvitkon) nemreš samo tak dojti na servis, moraš se najavit, ne.

I tak furam po gradu i po mraku zamračeno, kak da su zračne uzbune; kod crkve u Petrovoj na bicošu bila me stigla ona uzbuna sa zvončićima. Al, bil je dan.

I bil je dan, gadan dan, z bicošem ja na Maksimirsku ravno među Alfe, jer zločesti plavi dečki blokirali cestu, hoće rušit sjevernu tribinu veću od pola Zagreba, srećom, šore bilo nije...

Vratili nam Dinamo, al meni ne. Moram k Fumiću po dinamo. Razgovaram sa Charliejem nakon tekme s Hajdukom, država je država, i to je cool, al nogoš je nogač i ovak više nebu išlo, ti bokca, sad nam Zapad ćopava klince od petnaest let, ne, a nego kaj, a zakaj bi platil Inter neku našu klasu deset milijončeka dema, ak može kupit nadarenog šmrklivca za luma vulo?! I onda? I onda vidiš naše dečke kak španaju vani, što je cool, ali i za repku Belgije i Austrije i Australije, a to je već drek, ne! I sat kaj? Naša liga truba, ne.

Ter vero valje, valje je i moj Rušnjak z Baderne u prvoj ligi, i ča — finale kupa šampiona Manchester United: Rušnjak Baderna. Ma, fantje homo spat, bi rekel pokojni Tonko!

Čujte dečki, pa možda se naredi jedna Liga stabilnosti, ha? Pa to bila fest liga, kaj? Je! Tu je problem, jer kad se buju Oni Tam Prek ufurali u Stabilnost, buju i oni tranu, ne? Pa kaj, si mislim, Dinamo, Hajduk, Maribor, Steaua, Ferenzvarosz, Vasas, Varna, Željo, Vardar, i... noooo... jednog lepog dana Oni Tam... Hoču reč, hoču nogač, ne, hoču na tekmu, ne, nemrem več gledat ove derbije.

Gotovo. Za danas. Jer:

PS: kak me Kuzma nateraval, jer, riječ je o biciklu, dobijesa!, temeljito i dosljedno, nakon promocije hrvatskog izdanja Tomičine Franziske, kada sam također otpedaliral u lepu modru noć moga grada — bez dinama, dakako — tak me i doteral do plota, i onda velim Kuzmi (fakin, kak je taj bežal kratke pruge, u gimnaziji u Kušlanovoj, i ćopaval komade, luftiguz) oke, bum ti napisal. Napišem, Kuzma me pak natera u još jednu modru zagrebečku noć. Agramer blau, nicht war — bez dinama. I sad sam tu, biciklom, do daljnjega...

To su povodi, a razlozi: bicikl je moje vozilo, koliko i metafora...

Milan Rakovac