Sedam pjesama

SVE KAJ SMO ŠTELI

Kokotičeki su zakukurikali na črleni mesec
Coprnice tiho hodiju oko naših hiž, hračkaju i žlafraju
Hudo je ovo vrieme, malo je još ostalo za liepo živlenje, hudo je vrieme dete drago

Sve kaj smo šteli bil je celi svet i saki cvet

Sve kaj smo šteli bil je mefki veter, topla postela, vruča kava,
Zelene hiže i zelene huste, zeleni ljudi i zeleni bregi, zelene reči i zelene lasi

Kušnul sam te kad nišči ni gledel sem krovov od listja nad nami,
Kad su potiho vile v mojim rukami spravljale pušleke za te
Od šumskoga cvetja i prepelic perja

Sve kaj smo šteli
Bile su noči samo za nas
I našu nemoguču decu i našu črlenu pesmu

Sve kaj smo šteli bil je celi svet i saki cvet

IZGORJELE LISICE
(Sestre, sestru sprovodimo)

Isušena korita rasprostiru se tvojim čelom,
Ispod očiju nekoliko slapova crveni se gorčinom,
Leći ćeš noćas u sve napuštene kuće svojega sela, u svakoj ćeš
Ostaviti ružu svojih žila da podsjete nekog slučajnog putnika na tvoje teške grudi

Ova je zemlja posuta željezom i prašinom,
Divokoze se veru plećima žena, pasu im bijele lasi
I igraju se posljednjim harmonikama, teža je ova zemlja
Od težine svijeta, naša se sestra obojila u crninu noćnoga leptira

Tko smo mi da branimo
Jednoj grani bukve da odleti s olujom
I tko smo mi da poreknemo da su ova grla odavno isušena

Zaklopi oči, noćas kada mjesec spusti svoje ljestve,
Zaklopi oči, uzveri se kao djevojče od slame na mjesečeve ljestve,
Zaklopi oči, čujem svježe konjanike od srdžbe, jure prema našim pustim rukama

PROLJETNA KRUNIDBA

Tisuće svetaca spustilo se u plavim haljama na polje,
Tisuće preplašenih skakavaca poskočilo je u vrelo jezero,
Tisuće ljubičastih cvjetova rastvorilo se na mojem zadivljenom licu

One noći,
znaš koje, one noći, kada su vrazi, one noći, znaš koje, štipali tvoje obraze,
one noći, znaš koje, kada sam te stavio, one noći, znaš koje, na nosila od jorgovana

NAVJEŠTENJE ŽABLJE

Medvednica je razgolitila svoja snažna prsa,
Prsa mudre zelene majke, pred svojom
Neutješnom, izgubljenom djecom

Medvednica se razlila ispod plavetnila
U beskraj zelenih leptira, pred svojom
Neutješnom, bahatom djecom

Žabe su pjevale
Na potocima naših očiju,
Navijestile su neviđenu kišu,
Arhaičnu i bolesnu, žabe su upozorile
Sva sela naših otaca, i ona s tornjevima
I ona bez tornjeva, žabe su proklele
Glasovima zaboravljenih vještica,
Divovske crvene krave jurile su
Spuštajući se s bregova,
Pogazile su djecu
Dok su se igrala,
Starci iščekuju
Kišu

PROBUĐENA ZAGORKA

U trudno doba noći
Kada mačke i beskućnici potiho ruju
Kontejnerima i crni konjanici ruše krvave mostove,
Vidim, uz zidove stupa glasna i gorda ratnica, udara
Čizmama o prljavi beton i psuje mu gospodare

Zagorka se digla iz groba
I povisila je sve kule da ih dušman
Ne može preskočiti i naoštrila je tipke nijemim
Novinarima i zaliječila je ljubičaste žene zatvorene
U pećnicama, zaliječila je djecu zavezanu za stabla

Zagorka se digla iz groba
Noseći užarenu Gupčevu krunu i bunu
Koja vijori glasnije od svih pjesama crnokošuljaša,
Svojim sitnim rukama zgnječila je fašističke barbike
I nesposobne fićfiriće zavaljene u zlatnim foteljama,
Na svako uho svoje domovine zapisala je da
Voljeti svoje lice ne znači mrziti
Ruke s druge strane rijeke

Ali nije svako uho
Prokrvarilo i nije svako oko ustalo
I malena se ratnica rasplače u kutu kavane

I kaj buš sad, Zagorka, Zagorka,
Zelenega venčeka na lasima ti bum splel
I tvoji zeleni bregi i zeleni ljudi spravili ti budu
Kruha, kruha za tišinu kaj poteže gliboki mir,
I kaj moremo više, Zagorka, Zagorka,
Navek bu življenje najvekše breme,
Spi Zagorka, spi sad, zeleno bu,
Zeleno bu, zeleno bum farbal,
Zeleno, drži me za reč

LUBENICE NA STUBAMA

Ljeti se dan topio
U našim ustima dok smo drobili
Crvenu slatkoću lubenica, poslagali smo se
Kao pospani pilići, naslanjali smo se jedni drugima
Na leđa na hrapavim stubama koje su još isparavale
Vrući dah podnevnoga sunca, božanski sok
Cijedio mi se pohlepnim prstima dok sam
Vadio crne koštice kao dugmad
Iz crvene košulje jer su me
Podsjećale na crne kukce
Koji se noću ušuljaju
U naše sobe

Kuću su još krasile gole cigle,
Bezobzirno smo pratili prolaznike
Na cesti ispred sebe, mahali smo susjedima
I brojili automobile i razlikovali ih po bojama,
Deda je nosio slamnati šešir i pričao iste priče
O partizanima i gastarbajterima i
Vječnoj gladi koja ga je
Nastanjivala kad je bio
Dijete kao ja tad

Bilo je toplo jer nisam razumio priče
O ratovima i bjegovima, bilo je toplo jer nisam vidio
Šljive ispod pregača susjeda, bilo je toplo jer su lubenice
Uvijek mirisale na ružičaste i narančaste vrpce koje bi se vrpoljile
Nebom prije mraka, bilo je toplo jer su mi tada bubamare slijetale u kosu

JA TI MOREM DATI

Kad se žmefki deni protegneju
Po tvome lepom ličeku, kad se dešč spusti
Z tvojih lepih usti, dojdi k meni v postelu
Kaj ti bum zgrejal roke drhtave i ponudil
Ti bum sončekove trake za večeru

Ti si meni po serdini srca
Kak v črljeni jabuki koščica

Kad se sprehitiš prek vlastitih reči
V črnini straha pervega, kad se zveri dojdeju
Napojiti tvoje krvi, dojdi k meni v postelu
Kaj ti bum zgrejal roke drhtave i ponudil
Ti bum sončekove trake za večeru

Ti si meni po serdini srca
Kak v črljeni jabuki koščica

Ja ti nemrem dati skupšega vina
Ni bela putovanja po belome svetu,
Ni mekšega kruha od ovoga kaj sam grde
Priskrbil ščera, ja ti morem dati svoje črlene pesme
I lasi od cukora, ja ti morem dati svoje proletne vure
I lasi od cukora, ja ti morem dati svoje venčeke od jaglaca
I lasi od cukora, ja ti morem dati same sebe, same sebe ovak iskrenega

Ti si meni po serdini srca
Kak v črljeni jabuki koščica

Naj se premišljuvati, ja ti morem dati
Sončekove trake za večeru*

___________________
* Josip Čekolj rođen je u Zaboku 1999. godine. Osnovnu školu pohađao je u Donjoj Stubici, a u Zaboku Gimnaziju A.G. Matoša. Nagrađivan je na Goranovu proljeću u kategoriji osnovne škole te na Danima K.Š. Gjalskog u kategoriji srednje škole. Student je kroatistike te etnologije i kulturne antropologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dosad je objavljivao pjesme i kratke priče u časopisima i zbornicima poput »Rukopisa«, »PoZiCe«, zbornika Gornjogradskoga književnog festivala, Po(e)zitive i drugih te na portalu »Kritična masa«. Dobitnik je pjesničke nagrade »Zvonko Milković« za 2023. godinu.